Одлазак симбола Далмације: Мишо Ковач преминуо у 86. години

Умро Мишо Ковач, један од најпознатијих и најпопуларнијих пјевача забавне музике из Далмације.

Вијест о смрти чувеног хрватског пјевача Мише Ковача објављена је на разгласу стадиона Пољуд, а његова каријера обиљежила је више од пола вијека музичке сцене.

Мишо Ковач рођен је 16. јула 1941. године у Шибенику, гдје је провео и детињство. Током богате каријере која је трајала више од пола вијека, израстао је у препознатљив симбол Далмације. Уз овог музичког великана често се наводи податак да је продао убједљиво највише плоча и осталих носача звука у Хрватској.

Иза себе је оставио бројне вјечне евергрин пјесме, међу којима се издвајају чувени хитови „Остала си увијек иста“, „Далмација у мом оку“, „Мало ми је један живот с тобом“, „Пољуби земљу“, „Сви пјевају, ја не чујем“, „Ако ме оставиш“ и бројне друге пјесме.

Школовао се за тапетара

Прије него што је постао музичка звијезда, завршио је индустријску школу и изучио тапетарски занат. Ипак, љубав према музици одвела га је на потпуно другачији животни пут. Још као младић показао је таленат за пјевање, а први значајнији успјех остварио је на такмичењу „Први глас Шибеника”.

Прве снимке за дискографску кућу Југотон забиљежио је 1964. године, а велику популарност стекао је крајем шездесетих. Један од важних тренутака у његовој каријери била је пјесма „Више се нећеш вратити”, која је, према доступним подацима, продата у чак пола милиона примјерака. Велики дио његовог музичког опуса обиљежила је сарадња са композитором Ђорђем Новковићем.

Врхунац популарности достигао је током седамдесетих и осамдесетих година, када је постао један од најтраженијих пјевача у региону. Његов препознатљив глас, емотивно извођење и пјесме далматинског мелоса донијели су му огромну публику.

Међу његовим највећим хитовима налазе се „Остала си увијек иста”, „Далмација у мом оку”, „Ако ме оставиш”, „Сви пјевају, ја не чујем”, „Пољуби земљу”, „Мало ми је један живот с тобом” и „Ти си пјесма моје душе”. Ове нумере постале су незаобилазан дио музичког насљеђа, а посебно су повезане са Далмацијом и Сплитом.

Трагедија која је обиљежила његов живот

Посебно мјесто у Мишином животу заузимала је породица. Био је ожењен Анитом Батурином, некадашњом мисицом, са којом је добио двоје дјеце – сина Едија и кћерку Ивану.

Њихову породицу 1992. године задесила је велика трагедија када је њихов шеснаестогодишњи син Еди страдао у Загребу. Његова смрт оставила је дубок траг на пјевача, који се након тога повукао из јавности и најавио крај музичке каријере.

Након губитка сина, Мишо је снимио пјесму „Пјесма за Едија”, посвећену свом насљеднику. Иако је тада најављивао да више неће наступати, касније се ипак вратио музици и наставио да пјева пред публиком која га никада није заборавила.

Његов приватни живот обиљежио је и развод од Аните Батурине 1996. године. Неколико година касније упознао је Лидију Пинтарић, са којом је пронашао нову животну срећу и која му је била велика подршка у тешким периодима.

Награда за животно дјело и љубав према Хајдуку

Током богате каријере Мишо је наступао на бројним музичким фестивалима, освајао награде и постао један од најпродаванијих извођача забавне музике на простору бивше Југославије. Његов допринос музици препознат је и 2012. године, када му је додијељена награда Порин за животно дјело.

Осим по музици, био је познат и по великој љубави према фудбалском клубу Хајдук из Сплита. Његове пјесме често су се пјевале на стадиону Пољуд, а посебно је био повезан са навијачима овог клуба.

Његов однос са Сплитом и Далмацијом одавно је превазишао границе музичке сцене, због чега је за многе постао један од симбола тог краја. Његове пјесме наставиле су да живе међу млађим генерацијама, а Мишо Ковач остао је једно од најзначајнијих имена регионалне музичке историје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.