О феномену Азре и Џонију Штулићу: "Он је најбоље уобличавао идеје своје генерације"

Б92
О феномену Азре и Џонију Штулићу: "Он је најбоље уобличавао идеје своје генерације"
О феномену Азре и Џонију Штулићу: "Он је најбоље уобличавао идеје своје генерације"

О феномену групе Азра, њеном лидеру Џонију Штулићу, Новом таласу, југословенском рокенролу, југословенској рок критици... говорили су Иван Ивачковић рок публициста, новинар и аутор књиге "Између крајности" у издању Лагуне, професор на факултету политичких наука Душан Павловић и рокер и писац Неле Карајлић у оквиру програма Сајма књига у Београду.

Ивачковић је на почетку разговора напоменуо да је рок критика између седамдесетих у осамдесете године прошлог вијека била изузетно јака и виђенији критичари имали су моћ да нечију каријеру уздигну или униште.

"Било је јако битно шта пише о нечијем албуму у новинама. Тада није било таблоида, а југословенска штампа је била веома професионална и озбиљна. Разуме се да није било ни интернета па су текстови у новинама буквално одлучивали о судбинама бендова", рекао је Ивачковић и додао да су се неминовно дешавале неправде, као што је прећуткивање добрих албума, али то се дешавало са ремек-дјелима Ролингстонса, Битлса, Џимија Хендрикса...

Многе од прећутаних или "искасапљених" плоча од стране критике су данас незаобилазни дио рок историје. То се у југословенској рок критици десило са Азриним албумом "Криво срастање".

Ипак, укупно гледано рок критика је одржавала критеријуме који су нашу рок сцену одржавали квалитетном", рекао је Ивачковић. Како каже, Џони Стулић је напустио Југославију прије њеног слома и његов одлазак више се тицао личних разлога него слутњи да ће земља пропсати.

"Џони је пре многих предвидео слом Југославије и неким од својих стихова запрепашћујућом прецизношћу описао шта ће нам се догодити. Американци су му ускратили визу, па је отишао у Холандију и тамо нико њихове песме није приметио, јер су те песме биле инспирисање нашим поднебљем. Из тог разочарања никада није изашао. Код нас је", рекао је Ивачковић и додао да се оно што се данас приписује Штулићу, углавном њега самог нервира јер га подржавају људи који не мисле својом, већ његовом главом.

Професор Душан Павловић каже да би неке пјесме Џонија Штулића и групе Азра биле интересантне и данас на глобалном нивоу.

"Принцип негативне селекције у нашем друштву опстаје још од времена комунизма... Џони је писао и о економским суновратима потрошачког друштва... Његов стих "Клинци зуре у ТВ по цијели дан" је нешто чиме се родитељи баве деценијама уназад. Џонијеви текстови су били увек квалитетни и његова поезија му је донела славу иако је он говорио да му је музика важнија", рекао је Павловић.

Према његовим ријечима, Азра је настала у вријеме када стасава трећа послијератна генерација у Југославији, када су они који су изнијели револуцију полако почели да одлазе у пензију.

"Дошле су неке нове генерације које су тражиле модерне културне моделе. Бендови као што су Прљаво казалиште, Азра, Шарло акробата, Идоли, донели су политички ангажоване текстове својих песама на јавну сцену. Ту се види политичка и социјална свест генерације која је гласно рекла да жели нешто другачије од социјалистичког уређења које је до тада било глорификовано", рекао је Павловић и додао да је Џони Штулић у том миљеу био најзначајнији аутор.

"Он је на најбољи начин уобличавао идеје своје генерације. Азра је стално говорила друштву шта није добро и шта мора и може боље. Џони је преузео на себе велику одговорност и себе називао револуционаром који ће срушити и Америку само да научи енглески језик. Све је то кулминирало плочом "Равно до дна" која је заправо била позив људима да мисле својом главом ван задатих идеолошких, економских, политичких оквира", изјавио је Павловић.

Др Неле Карајлић каже да је концерт Азре на Хвару 1980. године нешто најузбудљивије што је у животу видио. "Послије тога сам, мање-више, гледао концерте свих озбиљних свјетских бендова и ништа није било чак ни слично том Азрином концерту. Ангажовани текстови у рокенролу појавили су се на југословенској сцени у моменту када је Тито умро. Апсолутно сам увјерен да је рокенрол у Југославији био пројекат Савеза комуниста да се да дјеци да свирају, јер је то добра друштвена активност, а и рокенрол је сам по себи лева орјентација, па је и природно да постоји у земљи која има социјалистичко самоуправљање као срж система. Тито је то знао и пустио рокенрол што смо ми као талентован народ искористили да направимо доличну југословенску рок сцену", казао је Карајлић и додао да су Џони Штулић и Азра на цијелој домаћој рок сцени били аутентични.

Како каже, Азра је била први бенд који није био рок памфлет.

"Џони је човјек свилене душе. Ту своју свиленост бранио је ароганцијом према људима у непосредној близини. Срео ме је 1994. године у Београду и питао "Карајлићу, је л' још увијек свираш?... лаконски сам му одговорио "Свирам", а он ће "Па зашто то радиш када не знаш да свираш?", присјетио се Карајлић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана