Младен Матовић: Служио сам култури, слиједи живот са умјетношћу

Након скоро осам и по година активног служења култури и више од двије хиљаде разноврсних програмских садржаја који су организовани у том периоду, сматрам да сам часно и одговорно извршио повјерену ми дужност директора Банског двора, испунивши основне циљеве и задатке које сам задао себи и мојим сарадницима на почетку првог мандата. Подсјетићу да је иновирани концепт рада Банског двора, који се примјењује у континуитету од 2017. године, као два основна и приоритетна циља поставио покретање и организацију квалитетних програмских активности у властитој продукцији, те адаптацију и отварање нових сцена за културне намјене.

Рекао је ово за "Глас Српске" Младен Матовић, композитор, диригент и в.д. директора Банског двора Културног центра, правећи кратку рекапитулацију свог боравака на позицији директора и в.д. директора Банског двора, из којег одлази како би се посветио композиторском и педагошком раду. Током Матовићевог боравка у Банском двору ова установа се трансформисала у центар културног живота у Бањалуци, али и шире. Ипак, он истиче да ништа од тога не било могуће да није направљен добар план на почетку, који су сви запослени у овој установи, уз "помоћ пријатеља куће" великим трудом и залагањем претворили у конкретно дјело.

- Као резултат таквог начина рада данас се  можемо похвалити чињеницом да се у Банском двору током године у просјеку организује око три стотине разноврсних (музичких, ликовних, књижевних, драмских и филмских) програмских садржаја, док је сама установа обогаћена са четири нова репрезентативна простора за културне намјене. Прво су покренуте љетне сцене Арт дворишта и Арт терасе које су намијењене за организацију културних догађаја на отвореном и захваљујући њима Бански двор је постао једна од ријетких установа културе која не прави тзв. љетну паузу, него у континуитету већ осам година организује културне садржаје и током љета. Нешто касније  отворен је  и простор Арт биоскопа који је програмски фокусиран на умјетничке, документарне и студентске филмове, док је приликом обиљежавања 90 година Банског двора отворен још један простор на који смо посебно поносни - репрезентативна стална изложбена поставка из доба Врбаске бановине, коју чине ексклузивни експонати и драгоцјена породична заоставштина бана Тодора Лазаревића. Врло је важно подсјетити  да је Бански двор 2018. године покренуо и двије вишедневне фестивалске манифестације: Интернационални музички фестивал "Јесења соната" и фестивал џез музике "Интиме  џез фест" који су у претходних осам година угостили нека од најзначајнијих имена умјетничке и џез музике данашњице, те имали снажан одјек на регионалном и интернационалном нивоу - рекао је Матовић.

ГЛАС: Ви сте човјек из музике, али Бански двор није био само мјесто на којем се окупљају музичари, већ сте били отворени за књижевнике, сликаре и друге умјетнике?

МАТОВИЋ: Бански двор је поливалентна установа у области културе и од самог почетка примјене иновираног концепта рада предвиђена је реализација разноврсних програмских садржаја који ће поред музике обухватити и ликовну умјетност, књижевност, те садржаје који се односе на драмску и филмску умјетност. Овдје морам да нагласим да је квалитет програма постављен као једини и основни предуслов и критеријум да би се одређени програмски садржај реализовао у Банском двору.

Врло брзо по мом доласку, од 2018. године у партнерству са удружењем за промоцију и популаризацију књижевности "Императив" у Банском двору је започета организација регионалног фестивала књижевности "Императив" који је данас препознат као једна од најважнијих књижевних манифестација у регионалним оквирима. Значајни домаћи и регионални писци, те добитници најважнијих књижевних награда су у претходним годинама били гости Банског двора, а установа је све вријеме пружала и значајну подршку у афирмацији младих књижевних аутора. Програмски садржаји из области ликовне умјетности су у значајној мјери унапријеђени након што је Бански двор увео годишњи конкурс за излагање у галеријском простору установе, а који нам је омогућио да у протеклом периоду будемо домаћини немалог броја репрезентативних изложбених поставки истакнутих ликовних умјетника из земље и региона.  

ГЛАС: Јасно је да је ово тражило велике жртве и одрицања, али претпостављамо да, без обзира на нове изазове у каријери, свакако остаје једна врста поноса на урађено?

МАТОВИЋ: Искрено, када све ово  сагледам са тренутне дистанце, ни сам не знам како је то све успјело стати у осам година, али врло добро знам колико је труда и одрицања било потребно да се овакав концепт рада успостави, а након тога из године у годину одржи и у континуитету унапређује. Тренутак кад сам преузео руковођење Банским двором за мене је представљао велики професионални и животни изазов јер сам у том простору начинио своје прве умјетничке кораке и знао сам за велика очекивања јавности. За ових осам година сам се заиста дао "до кости" и у том периоду готово све своје лично подредио томе да Бански двор данас буде оно што јесте, поштована и уважавана установа са врхунским програмом у властитој продукцији  и рејтингом једног од водећих културних центара у региону. Све ове године нисам успио ни приближно довољно да се бавим стваралачким радом у односу на потребу коју сам осјећао, испаштао је рад са хором, испаштале су композиције које још нисам стигао написати, испаштали су породица и пријатељи. Искрено, мислим да је моја основна мисија у Банском двору завршена и желим да се у пуном капацитету вратим стваралаштву, музичкој педагогији и мојој матичној кући Академији умјетности, одакле сам, како у шали често знам рећи, и дошао на привремени рад у Бански двор. Наравно, остајем трајно на располагању Банском двору и сваком коме буде требао било какав савјет или помоћ да програми и рад установе одрже и унаприједе достигнути рејтинг.

ГЛАС: Већ пуне двије деценије сте диригент и умјетнички руководилац женског камерног хора "Бањалучанке", трофејног хорског ансамбла који је и ове године освојио значајну међународну награду  на реномираном такмичењу "Budapest Choir Competition" у Будимпешти.

МАТОВИЋ: Искрено сам срећан и поносан што смо кроз освајање златне медаље на још једном значајном такмичењу задржали континуитет репрезентативних такмичарских наступа на међународној хорској сцени. Иначе, такмичење у Будимпешти је од 1988. године до данас израсло у једно од најугледнијих хорских бијенала, на којем се сваке двије године сусрећу врхунски хорски ансамбли из цијелог свијета, што је потврдило и овогодишње такмичарско издање које је окупило више од 30 хорова из 11 земаља свијета. Златна медаља освојена у Будимпешти носи још један посебан куриозитет јер она истовремено представља и јубиларно, двадесето међународно признање за хор "Бањалучанке" који је од 2008. године и првог изласка на међународну сцену представио нашу културу и умјетност на четири  континента и учествовао на реномираним такмичењима у 15 различитих држава.

ГЛАС: Као редовни професор Академије умјетности у Бањалуци активно учествујете у још једној мисији - образовању и стварању нових генерација музичких умјетника. Шта можемо очекивати од младих умјетника и музичких педагога који тек долазе и колики је данас значај постојања Академије умјетности у Бањалуци?

МАТОВИЋ: Досадашње активности, резултати и рад Академије умјетности у Бањалуци свакако детерминишу ову високошколску установу као релевантан и стратешки образовни ресурс од изузетног значаја за свеукупан културни и друштвени развој града Бањалука и Републике Српске у цјелини. Академија је током 27 година постојања већ изњедрила значајан број умјетника који су у међувремену постали носиоци културног живота у срединама у којима дјелују и раде. Сви ми стално морамо имати на уму да имамо изузетне и талентоване младе људе које само треба препознати, мотивисати и подржати на њиховом путу ка умјетничком и педагошком осамостаљењу.

ГЛАС: Један сте од ријетких композитора који је и у 2025. години показао да се подједнако добро сналази у различитим музичким жанровима, рад на мјузиклу "Жене (не) иду у рај", али и стварање нових дјела за хор стваралачке су активности које су обиљежиле годину на измаку.

МАТОВИЋ: У овој години сам настојао да направим малу рекапитулацију у појединим сегментима ауторског рада и драго ми је што сад могу и званично да саопштим да су недавно објављене двије обимне збирке мојих ауторских композиција "Фолклорне скице II" и "Само је један завичај". Прва публикација обухвата избор аранжмана и ауторских композиција за женски хор, док друга доноси избор вокално-инструменталних дјела за оркестар, хор и солисте. У овој години настало је и више нових композиција за женски и мјешовити хор, а које ће своју премијеру имати током наредне концертне сезоне.

Дефинитивно, највећи ауторски изазов у 2025. години је свакако представљао рад на мјузиклу "Жене (не) иду у рај" за који сам написао ауторску музику и текст за седам веома комплексних сонгова. Овај мјузикл је храбар продукт независне продукције и настао је као ауторски пројекат Данке Игњатовић и удружења "Красива". Како је мјузикл једна од најзахтјевнијих музичко-сценских форми, радује ме чињеница да су у његовом стварању у свим сегментима (глумци, музика, текст, кореографија, сценографија, продукција) учествовале искључиво домаће снаге које су показале да имамо капацитет и потенцијал да се један такав пројекат изнесе у нашој средини. Мени је било задовољство радити са младом и музички веома надареном глумачком екипом која је уз музикалност показала и изузетне вокалне способности. То ми је омогућило неограничен простор за креативно истраживање, а што је на крају резултирало са седам озбиљних ауторских сонгова чија  вишеслојна структура садржи смјелија аранжманска рјешења и учестало комбиновање пјевања и речитатива. Редитељка Дајана Јосиповић је инвентивно и зналачки увезала све појединачне сегменте у једну чврсту и хомогену цјелину и вјерујем да ће овај мјузикл имати још много извођења на сценама широм региона и тек заживјети међу публиком.

ГЛАС: Сад сте поново окренути ка стваралачком дијелу Ваше каријере, какви су даљи планови на том пољу?

МАТОВИЋ: У наредној години планирам да припремим и са различитим ансамблима и солистима реализујем три тематска ауторска концерта који ће обухватити вече одабраних дјела из опуса умјетничке музике, затим једно концертно вече посвећено музици коју сам писао за театар и једно концертно вече на којем ће се наћи одабране ауторске композиције за дјецу. Пред Женским камерним хором "Бањалучанке" се такође налази још једна изазовна концертно-такмичарска сезона у оквиру које планирамо учешће на реномираном међународном такмичењу "Nordic Voices", а које ће се у организацији Свјетске хорске асоцијације "Интеркултур" одржати половином маја у граду Лахти у Финској.

Чудо

ГЛАС: Занимљиво је да сте током пандемије вируса корона успјели да оставите Бански двор на сцени, што није био нимало лак задатак с обзиром на свеопшту изолацију?

МАТОВИЋ: У тој сада "чувеној" 2020. години, када је корона затворила све што се затворити може, Бански двор је био окарактерисан као својеврсно регионално чудо јер смо управо у тој години покренули гудачки камерни оркестар "Бан Тиса Милосављевић" и изнашли начин како да одржимо континуитет организације културних догађаја у складу са свим прописаним мјерама.

Вјероватно смо једина културна установа у Европи која у години короне није отказала своје традиционалне међународне фестивале, а о чему су годинама касније причали и свједочили интернационални учесници наших фестивалских издања из 2020. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.