Мина Ђекић за "Глас Српске": Умјетничка музика није ствар моде већ неопходност

Први из циклуса концерата "Маестре" доноси један изузетно паметно одабран програм у коме је спојена исцељујућа лепота Моцартове и Хајднове музике са не тако светлим дубинама Камерне симфоније Дмитрија Шостаковича. У поднаслову овог дела стоји: "Посвећено жртвама фашизма и рата" и оно нас позива да промислимо о времену у коме живимо, а које, нажалост, веома подсећа на оно што је Шостаковича нагнало да га компонује

Рекла је ово за "Глас Српске" Мина Ђекић објашњавајући шта публика може публика очекивати у Националном театру  23. марта, на концерту "Маестре" осим врхунске музике Хајдна, Шостаковича и Моцарта"? Поменути концерт је први наступ у новом циклусу умјетничке музике коју покреће Народно позориште Републике Српске а који ставља у први план нека од најзначајнијих имена женског диригентског стваралаштва у региону, указујући на све израженији напредак жена на позицијама умјетничких директора и шефова диригената. Искусна умјетница, која у Симфонијском оркестру НПРС,  наступа на позицији замјеника вође дионица других виолина, иза себе има дугогодишњу каријеру у бројним саставима, оркестрима и педагошком раду, каже да се позиција жена  у класичној музици, полако али сигурно мијења на боље.

- .Данас можемо да кажемо да смо равноправне. Баците поглед и на наш оркестар,  однос снага је савршено изједначен. Циклус "Маестре" могао би да охрабри више младих уметница да се одваже и потраже своје место на водећим позицијама у свету уметничке музике, рекла је Ђекићева.

ГЛАС: Ово је важан наступ у Националном театру, који је од прошле године јасно профилисао свој програм умјетничке музике под вођством арт директора Душана В. Урошевића и врло широком распону од камерних варијанти преко симфонијских оркестра до опере? Колико је важно дјеловање, једне од оваквих, назовимо је "база" за развој музике, едукације публике и културе генерално?

ЂЕКИЋ: Веома је важно. Заправо, добар симфонијски оркестар и пажљиво осмишљена сезона која укључује све што сте навели су просто неопходни граду и уметничком центру као што је Бања Лука.

ГЛАС: Без лажне скромности, један сте од умјетника, који је у овом миленијуму одиграо јако важну улогу тој популаризацији умјетничке музике и враћању дигнитета овом жанру кроз рад у бројним оркестрима,  саставима и безбројним концертима широм региона и свијета? Колико је било тешко помирити све те извођачке обавезе са умјетничким импулсом и приватним обавезама. Да ли је нека од страна трпјела посљедице?

ЂЕКИЋ: Хвала на лепим речима. Моја отвореност и занимање за разне области не само у музици већ и у другим уметностима, помогли су ми да успоставим дивне сарадње и свој рад имплементирам и прикажем у различитим срединама. Дуго сам се бавила и педагогијом као наставница виолине, дакле била сам на два фронта, извођачком и педагошком и у том смислу често сам морала да правим разне компромисе. Ту је наравно, и породични живот који захтева време и енергију и који ме је, на крају подстакао да поједноставим ствари и определим се за извођаштво. Али не бих то назвала одрицањем, пре бих рекла да је то рационално управљање.

ГЛАС: Један од састава који је одиграо важну улогу у тој мисији враћања умјетничке музике на мјесто које јој припада јесте гудачки састав "Аниме". Наступали сте дословно широм Србије и региона,  али и шире, каква искуства носите из тог рада и  како је публика реаговала, посебно у срединама гдје умјетничка музика није доступна, као у већим центрима попут Београда и других урбаних центара?

ЂЕКИЋ: Моје драге колегинице Душица Младеновић, Теодора Николић и Марина Поповић основале смо овај састав давне 2013. и годинама смо наступале у формама од трија до квинтета изводећи искључиво уметничку музику која је покривала репертоар од барока до савремених композитора. Албум који смо снимиле за београдску кућу "Метрополис", са делима нашег славног Дејана Деспића и једног од водећих ирских композитора Ијана Вилсона, одвео нас је и даље од региона – одржале смо концертну турнеју по градовима Ирске, али и концерт у Српском културном центру "Иво Андрић" у Пекингу. На тим наступима свирале смо и дела других српских композитора и публика је била одушевљена, а ми смо се осећале као истински амбасадори српске културе и уметности.

ГЛАС: Осим дјеловања у симфонијском оркестру НПРС, један сте од зачетника циклуса концерата "Интродукције за децу: У потрази за музиком"? Шта вас је мотивисало да дјецу уведете у свијет класичне  музике и колико је важно разбити горепоменуте предрасуде према класици?

ЂЕКИЋ: Да, ја сам ауторка образовног програма "У потрази за музиком" који реализујем са дивним колегама из нашег оркестра и на то сам веома поносна.  Као што сам већ споменула, дуго сам радила са децом и нисам се тако лако одрекла тог дивног искуства. Уткала сам га, између осталог и у овај програм. Људи често имају отпор према стварима које не разумеју. Понекад је довољно публици испричати нешто о музици коју слуша, повезати ту музику са другим областима живота. Исто је и са децом. Упознајемо их са музичким инструментима, са основним правилима лепог понашања на концертима, музичким елементима и то им улива самопоуздање да они свет уметничке музике могу да разумеју и да му припадају. Верујте, ни на једном нашем концерту нисмо имали проблем да им одржимо пажњу. На крају сваког концерта питам децу колико им се  концерт допао од 1 до 10. Најнижа оцена коју смо добили је 11.

ГЛАС: Током каријере осим извођења дјела великана класике сарађивали сте и изводили дјела савремених композитора класичне музике.  Колико је важно ширити на позорници њихов рад и да ли имате неког личног фаворита међу савременим композиторима умјетничке музике?

ЂЕКИЋ:  Ово би могло бити питање за посебан интервју. Сарадња са композиторима је важан део мог професионалног живота, и на исти начин као и рад са децом, део је моје уметничке мисије. Дакле, сматрам то нечим од велике важности.  Иако се извођењем савремене музике бавим више од 20 година, то је за мене и даље излазак из зоне удобности. И искрено, сваки пут када добијем ноте за нови пројекат, питам се да ли ћу ја то умети. Ипак, јако би ми било тешко да издвојим и 10 фаворита међу композиторима са којима сам сарађивала и чију сам музику изводила и снимала, тако да нећу начињати тај списак.

ГЛАС: Умјетничка музика у модерном времену доста експериментише, укршта се са другим формама од електронике до хеви метала, жива је и одбија да се "укалупи" у архивску музику. Како Вам дјелују као извођачу и слушаоцу те модерне варијанте и колико су оне одиграле улогу у ширењу класичне музике ширем слоју публике?

ЂЕКИЋ: Постоје успешни примери те праксе где музичари користе различите жанрове, експериментишу са њима и тиме проналазе аутентични музички израз који може да привуче и заинтересује ширу публику. Постоје и подухвати који настоје да постигну неке друге циљеве – профит, више прегледа на мрежама, чисту забаву и сл. Не бих рекла да то чини било какву услугу уметничкој или како кажете класичној музици.

ГЛАС: У Симфонијском оркестру НПРС наступате на позицији замјеника вође дионица, али осим тог више него захтјевног задатка, да ли имате других планова када је у питању умјетничка музика и каријера генерално?

ЂЕКИЋ: Већ дуже време заправо делујем као вођа деонице других виолина и уживам у том послу, пре свега зато што сарађујем са дивним људима. Као што рекох, радим на више различитих пројеката за децу у оквиру различитих институција и удружења. Кад год ми обавезе у Народном позоришту дозволе, наступам са оркестром Камерата Нови Сад. Део сам ансамбла за савремену музику 2К+ из Новог Сада. Такође осмишљам и изводим концерте камерне музике који имају за циљ управо оно о чему смо говорили – приближавање уметничке музике што широј публици, али не прилагођавањем већ едукацијом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.