Композиторка из Србије Aна Соколовић проглашена за “национално благо” Квебека

Београд/Квебек - Једној од најуспјешнијих умјетница-емиграната из Србије с краја прошлог вијека одато је признање у парламенту Квебека, јавља РТС.

Рођена Београђанка, композиторка из Монтреала Ана Соколовић проглашена је “националним благом” Квебека.

Декларацију о Ани Соколовић као “националном драгуљу” јуче је пред посланицима скупштине франкофонске провинције у Квебек ситију изговорила министарка за културу, комуникације и статус жена Кристин Сент Пјер.

Она је истакла да је “Ана, композиторка српског поријекла, која се током двије деценије уписала у савремени музички пејсаж Квебека широким репертоаром, од опере преко композиција за оркестре до вокалних и камерних дјела”.

- Желим да јој честитам и кажем да се веома, веома, веома поносимо њоме - додала је министар Сент-Пјер.

На додатној свечаности и конференцији за медије приказана су и видео “свједочења” професора Хозе Евангелисте, ментора Соколовићеве током магистарских студија, затим редитеља Лорен Пинтал као и сарадника и студената Соколовићеве.

Уз слику пошиљаоца на екрану и српску заставу на сцени, прочитано је и писмо амбасадора Србије у Канади Зорана Вељића у коме он истиче да је Ана Соколовић “понос обе нације - канадске и српске”.

Декларација о Ани Соколовић

Декларација о Ани Соколовић као “националном благу” врхунац је вишемјесечне омаж-серије Квебечког друштва за савремену музику њој посвећене, а у чијој реализацији учествује више од 100 музичких, педагошких, медијских и других институција и организација.

Од септембра прошле до маја ове године широм Канаде најпознатији канадски умјетници, од малих камерних ансамбала до симфонијских оркестара изводе готово цјелокупан опус Ане Соколовић од 30-40 композиција.

Тиме је Соколовићевој указана част без преседана у историји канадске класичне музике, јер су претходна два омажа посвећена двојици квебечких композитора, једном постхумно и једном ветерану старијем од 80 година.

- Нисам се надала великом признању јер омаж следује најбољима тек у позним годинама. Пријатно сам изненађена одлуком жирија, а пресрећна што се то баш мени дешава - изјавила је Ана Соколовић.

Осим концерата, омаж-серија укључује и многобројне образовне, медијске и друге догађаје. Објављена је и специјална публикација, али и оригинални стрип о Анином животу и раду, обоје двојезично, на француском и енглеском језику.

Стрип о Ани Соколовић

Стрип о Ани штампан је у педесетак хиљада примјерака и многи ђаци од Квебека до Британске Колумбије добили су га као помоћно штиво са педагошком сврхом уз слушање њених композиција и интерактивно учествовање у пројектима попут оног названог “Велика игра, велико ухо”.

Омаж-серија праћена је и модерном медијском визуелном презентацијом Ане Соколовић.

Екипа “Доната” усликала је умјетницу класичне музике некласично, атрактивно и помало интригантно.

Знали су за њену велику љубав према театру и одлучили да је (мало) открију, а колоритно (клупчадима) и “маскирају”.

Те слике објављене су у великим форматима на билбордима у Монтреалу и у многим медијима широм Канаде.

Нема важнијег канадског медија који Ани Соколовић није посветио критичке написе.

Ана Соколовић добитница је најпрестижнијих канадских државних и других награда. Проглашена је композитором године (2007) и освојила “При Опус”, квебечког музичког “Оскара”.

Године 2008. добила је прву награду Удружења композитора, а 2009. у Отави јој је уручена награда Националног уметничког центра, вриједна 75.000 долара.

У многим композицијама Ане Соколовић препознатљиви су њени балкански и српски генетски и музички корјени, а неке имају и наслове на српском језику: “Песма”, “Данга”, “Оро”, “Вез” и друге, укључујући и прошлогодишњи хит, прву канадску оперу на српском језику - “Свадба”.

У њеним компонованим “Љубавним песмама” за соло глас међу 14 пјесама су и пјесме Лазе Костића “Снове снивам”, “Плава звезда” Мирослава Антића и “Дан ти богат у наручју” Васка Попе које су канадске оперске певачице такође отпевале на српском.

Биографија

Ана Соколовић (44) рођена је у Београду, а у Земуну је учила музичку школу “Коста Манојловић”.

Дипломирала је композицију у Новом Саду у класи професора Душана Радића, а постдипломске студије похађала је у Београду код професора Зорана Ерића.

Од 1992. живи у Монтреалу гдје је магистрирала.

Професионално се бави компоновањем и предаје на Универзитету Монтреал.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.