Како је настала најтужнија пјесма Халида Бешлића?

ГРАДИШКА, ТУЗЛА - Најтужнија љубавна пјесма коју је снимио Халид Бешлић "Је л’ ти жао што се растајемо", позната је многим генерацијама. Дуго се вјеровало да је њен аутор народ и да није познато када је и под каквим околностима настала. Ова дилема ријешена је недавно.

Пјесму је почетком септембра 1941. године написао Енвер Шиљак, народни херој из Градишке, након што су га власти НДХ, заједно са његовом дјевојком, Јеврејком Фридом Лауфер, ухапсиле у околини Тузле, заточиле у казамат и осудиле на смрт.

Шиљак, познат у родном граду по музичком таленту и наступима у башти поред Саве, написао је ову пјесму као вјечни завјет својој непреболној љубави.

Текст пјесме "Је л’ ти жао што се растајемо", испричао нам је његов рођак Хикмет Хаџиалагић, успио је преко стражара доставити Фриди.

Када су га, 5. септембра 1941. године повели на стријељање, он је, посљедњи пут пролазећи затворским ходником, гласно запјевао ову пјесму, вјерујући да га Фрида у другој ћелији, такође осуђена за ширење комунистичких идеја и организовање устанка, чује.

Стријељан је истог дана у 15 часова. Поживио је само 22 године, али је његова пјесма, наџивјела рат, мржњу, побиједила окупаторе.

У Парку слободе, поред Саве у Градишци, на бисту народног хероја Енвера Шиљка, млади стављају цвијеће.

Старији Градишчани одају почаст. И причају о Енверу и његовом оцу Салиху, који су, у оближњој башти поред Саве, која и сада постоји, забављали госте.

Салих је свирао виолину, а Енвер гитару. Био је студент права и музичар. Ту их је затекао рат. Енвер је, по задатку Комунистичке партије, упућен у Тузлу.

Запослио се у Фабрици соли. Изабран је потом за шефа Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) за сјевероисточну Босну. Фрида Лауфер, рођена 1920. године, годину млађа од Енвера, такође је радила у истој фабрици. Њихова љубав рођена је на први поглед, приликом првог сусрета. Симпатије су биле обостране. Обоје су били истакнути чланови илегалног антифашистичког покрета у Тузли. То их је још више зближило. Због своје активности, већ почетком јула нашли су се на потјерници фашистичког режима.

Покушали су да побјегну из Тузле, али су 18. јула 1941. године ухапшени. Одведени су у тузланску робијашницу и затворени у мрачне и оковане ћелије. Оскудни сноп свјетла допирао је са ходника, у тренуцима када стражари одшкрину врата или мали отвор.

Енвера и Фриду дијелио је само ходник којим су, непрекидно, лупкајући у војним цокулама, промицали наоружани усташки стражари. Њих двоје, виђали су се само накратко, када се погледи сретну, у тренуцима привођења на исљеђивање. Фрида није знала да је Енвер стријељан, заједно са Мемом Суљатовићем и Рудолфом Викићем.

Након тузланског затвора, Фрида је премјештена у логор у Крушићу, потом Госпићу, па у Загребу…

У логору "Јасеновац", посљедњој животној станици, 1942. године родила је Енверовог сина. Она је сестри из јасеновачког логора послала двије дописнице, потврдила нам је, у Градишци Сарајка Фрида Лауфер, која је име добила по тетки.

"У посљедњој дописници од 9. маја 1942. године, Фрида пита сестру, а моју мајку, знаш ли нешто за Енвера. Очигледно, није била сасвим сигурна да је убијен", испричала нам је Фрида, у емотивном шоку, јер је у Градишци, осам деценија касније, упознала Енверу Шиљак, стричевку Енвера Шиљка, која је, на овај несвакидашњи сусрет, допутовала из Бихаћа. Њих двије су, заједно положиле цвијет на његову бисту.

На поратном попису жртава из Јасеновца наведено је и име Фриде Лауфер, кћерке Јозефа, са подацима њеног и Енверовог сина. У рубрици име, пише - дијете, ништа друго, у рубрици презиме - пише Шиљак, име оца - Енвер, мајке - Фрида.

Јасмин Имамовић, књижевник и бивши градоначелник Тузле, чувар успомене на Енвера и Фриду, написао је сценарио за документарно-играни филм, у којем играју млади тузлански глумци, и књигу "Слана земља", која је промовисана у Градишци, у Улици Енвера Шиљка. Ову пјесму о непреболној љубави двоје младих осуђених на смрт снимио је Халид Бешлић, а глумци тузланског позоришта, у улогама Енвера и Фриде, оживјели ову јединстевну љубавну причу у времену зла.

У Тузли, као и у Градишци, постоји биста Енвера Шиљка, а мост који спаја обале ријеке Јале назван је "Мост народног хероја Енвера Шиљка и Фриде Лауфер".

У народу је познат и као "Мост љубави". Народни херој Енвер Шиљак рођен је 15. августа 1919. године у Градишци, а Фрида Лауфер 1920. године у Тузли. Обоје су поживјели само 22. године, преносе Независне.

Је л’ ти жао што се растајемо
Текст: Енвер Шиљак

Је л’ ти жао што се растајемо,

растајемо ал' не састајемо,

хај, растајемо ал' не састајемо.

Јест ми жао и душа ми знаде.

Проклет био ко нас раставио,

хај, проклет био ко нас раставио.

И умријећу, прежалит те нећу,

хај, и умријећу, порежалит те нећу,

нашу љубав заборавит нећу,

хај, нашу љубав у гроб понијећу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.