Фото: Promo
| David Bowie/RCA
ЛОНДОН - Поводом 50. годишњице изласка десетог студијског албума Дејвида Боувија "Station to Station", тачно 23. јануара 2026. године, на сам дан златног јубилеја, биће објављено лимитирано винилно издање.
На овом албуму Боуви се преселио у "Чероки" студио у Лос Анђелесу и укључио музичке елементе свог периода, "Plastic Soul", заједно са много експерименталнијим приступом који ће постати све присутнији на његовим наредним издањима.
Први сингл са албума, "Golden Years", објављен у новембру 1975. године, Боувију је обезбиједио пласман међу десет најбољих синглова с обје стране Атлантика. Други сингл "TVC 15" деценију касније чуло је и видјело готово двије милијарде људи, када га је Боуви одабрао за отварање свог наступа на "Live Aidu".
Позитивно примљен од стране музичких критичара након објављивања, албум "Station to Station" појавио се на неколико листа највећих албума свих времена. Више пута је поново објављен, а ремастеризован је 2016. године као дио бокс-сета "Who Can I Be Now" (1974 - 1976).
Звук албума дјелимично је био под утицајем Боувијевог растућег интересовања за електронску музику и енергичне ритмове њемачких бендова као што су "Neu!" и "Kraftwerk", посебно у десетоминутној насловној пјесми. Истовремено, задржао је и ритмове прилагођене плесном подијуму у нумерама попут "Stay" и "Golden Years".
Продуцент Хари Маслин, који је с Боувијем радио на појединим пјесмама са претходног албума "Young Americans", изабран је за копродуцента. У студио су ушли у септембру 1975. године с компактним бендом у чијем су саставу били Карлос Аломар и Ерл Слик на гитарама, Џорџ Мареј на басу, Дeнис Дејвис на бубњевима, Боувијев друг из дјетињства Џеф Макормак (под псеудонимом Ворен Пис) на пратећим вокалима, док је клавир и оргуље свирао Рој Битан из "E-Street" бенда Бруса Спрингстина.
Десет дана након изласка албума Боуви је започео турнеју у оквиру које је одржао више од 65 концерата у 11 земаља. По завршетку турнеје Боуви је започео рад на дебитантском соло албуму Игија Попа "The Idiot", када су се њих двојица, заједно са продуцентом Тонијем Висконтијем, преселили у Берлин ради миксања албума. Тамо се Боуви и настанио, спреман за почетак своје наредне револуционарне музичке фазе.

Сматран једним од његових најзначајнијих дјела, албум је био средство за промоцију Боувијеве нове персоне Бијелог војводе (Тhin White Duke).
Сам албум је био обојен снажним утицајем текстова који су донијели Боувијеву преокупацију Фридрихом Ничеом, Алистером Кроулијем, митологијом и религијом, уз бројне контроверзе због његових изјава о фашизму. Током снимања Боуви је патио од зависности од разних дрога, а најистакнутија је била кокаин, те је накнадно изјавио да се готово ничега не сјећа из продукције, уз тешку борбу са маничном депресијом, због чега је побјегао из Лос Анђелеса.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.