Група "Хјуман лиг" објављује раскошни блу-реј пакет "Dare"

ШЕФИЛД - Култни албум "Dare", трећи студијски пројекат британске електропоп групе "Хјуман лиг" биће поновно издат као ексклузивни блу-реј аудио пакет у октобру.

Ексклузивна колекција садржи нови долби атмос микс албума, који је креирао Џон Барнет у "Еби роуд" студију. Поред тога диск укључује 5.1 суроунд саунд микс албума и инструменталне миксеве, и у атмосу и у 5.1 формату. Уз овај садржај налази се и оригинални стерео микс из 1981. године, те бонус А-стране, Б-стране, ремикси и инструментали са оригиналних синглова, укупно 25 нумера.

Албум оригинално објављен 1981. године не само да је био огроман комерцијални и критички успјех, већ је проглашен једним од најреволуционарнијих албума свог времена уз огроман утицај на нове генерације музичара.

Садржавао је четири хит сингла укључујући мегахит "Don't You Want Me", први британски и амерички сингл издавачке куће "Вирџин" који се нашао на врху топ-листа и спасио издавача од банкрота поставши један од хитова деценије. Иако му се Оуки у почетку противио као синглу, нумера "Don't You Want Me" данас важи за једну од неслужбених британских националних химни и једну од најузбудљивијих пјесама икада које су се нашле на врху топ-листа са обје стране Атлантика.

Настао је у моменту када се оригинална постава групе распала одласком Мартина Вара и Јана Крејга Марша, остављајући пјевача Фила Оукија и Филипа Рајта (визуални ефекти, синтисајзер) у дуговима и већ уговореним обавезама према дискографској кући "Вирџин" и концертним промоторима. Фронтмен Оуки регрутује у локалном ноћном клубу у Шефилду двије дјевојке на мјесто пратећих вокала Џоану Кетрел и Сузану Ен Сули, а потом доводи гитаристу Џоа Калиса из бенда "Резилос" и Јана Бурдена као клавијатуристу. Ипак, испоставило се да је долазак искусног продуцента Мартина Рушента (Ширли Бејзи, "Стренглерси", "Бaзкокс") био кључан, јер је под његовим вођством нова постава креирала пјесме врхунског поп сензибилитета уз фокус на нешто мање мрачне теме него на претходним албумима. 

- Мартин је заиста знао шта је поп музика. Могао је узети наше луде звукове и учинити их поп пјесмом. И даље мислим да је "Тhe Sound Of The Crowd" једна од најлуђих пјесама која се икада нашла у топ 20, а "Love Actionе" нема прави рефрен. Сјећам се да сам разбио телефон након што су ми рекли да је "Don't You Want Me" постао број један у Америци, знао сам да су мирни дани иза нас, јер је то превазишло и наше најлуђе снове - рекао је Оуки. 

И сам продуцент Рушент је касније признао да је сарадња са електропоп бендом за њега била изазов, након година рада у класичним поп и рок водама. 

- У великој мјери био сам њихов бенд. Много сам научио радећи са аранжером Џонијем Харисом који је био вођа бенда на концертима попут Петјуле Кларк, Тома Џонса и Ширли Бејзи. Научио сам о свирању инструмената и како је најважнији елемент музике тишина. Ако слушате "Dare" у пјесмама има пуно простора и пуно малих дијелова музике и можете их све отпјевати - рекао је Рушент.

Са својим хит сингловима упареним са мрачнијим тоном неких пјесама са албума ("Seconds" и "I Аm Law"), углед и утицај албума су временом само расли и редовно се бира за један од најбољих албума осамдесетих у музичким анкетама. Албум је већ сљедеће године по изласку добио комплетну ремикс верзију Мартина Рушента, а у протекле четири деценије добио је неколико реиздања, која су само потврдила његов статус поп класика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.