Анђела Мишић за "Глас": Сваки одсвирани тон је чиста љубав

Рајко Вуковић Галерија
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Anđela Mišić/Ustupljena fotografija Фото: Promo | Anđela Mišić/Ustupljena fotografija

Да, петнаестог марта сам имала концерт на "Гитар арт фестивалу" у "Мадленијануму" у Београду који је био дио награде коју додјељују "Гитар арт фестивал" и Ерсте банка. Награду су добили један основац, средњошколац и академац из Србије. За мене је изузетна част што сам добила ту награду, њом је на неки начин крунисан мој досадашњи рад.

Рекла је ово за "Глас" умјетница Анђела Мишић поводом недавно добијене награде на водећем европском фестивалу "Гитар Арт Фестивал" у Беораду. Ова млада гитаристкиња која бере симпатије широм Европе кад је у ријеч о класичној музици, истиче да је било предивно наступити на једом таквом фестивалу и представити се домаћој публици.

-Предивно ми је било наступити на "Гуитар Арт Фестивалу", нашем највећем гитарском фестивалу и представити се домаћој гитарској публици. Надам се да сам оправдала ту награду, а по реакцији публике рекла бих да је било тако. Први пут сам се представила са новим концептом самом концерта, програм је био мјешавина класичне, фламенко и џез музике.

ГЛАС: На концерту сте свирали са перкусионистом и са другим гитаристом, што нисмо навикли када је ријеч о Вашим наступима. Обично Вас срећемо у соло варијанти. Да ли је олакшавајуће или отежавајуће када су поред Вас још неки музичари? У којем се музичком амбијенту више осјећате на свом терену?

МИШИЋ: Овај концерт сам почела соло, затим ми се на сцени придружио на кахону Бранко Поповић те смо одсвирали пар фламенко композиција, а у последњем дијелу концерта и Драган Николић, мој професор из основне и средње сколе, иначе фламенко гитариста. Свакако да је овај концепт олакшавајући, јер са већим бројем људи на сцени, лакше је постићи кулминацију концерта и учини догађај несвакидашњим, када наступам као соло гитара, од почетка до краја је то један звук и доста је теже задржати пажњу и заинтересованост публике.

ГЛАС: Концерте сте држали широм европских земаља. Један од оних који ће се увијек памтити засигурно је онај у Мадриду, када сте наступили са пјесмом "Банера ен ел рио". Пјесму сте више пута свирали са Вашим професором Драганом Николићем, а успјели сте да снимите спот у кући чувеног Пака де Лусије. Каква искуства носите из Шпаније и колико је утицао на Вас овај легендарни умјетник?

МИШИЋ: Свирала sam концерт а измеђи осталог програма премијерно sam извела композицију коју је компоновао Драган Николић. У Мадриду сам наступала на "Сума Фламенца Фестивалу", једном од највећих фламенко фестивала у Шпанији. Наступала сам у оквиру фестивала који промовише младе умјетнике у успону. Дефинитивно је то моје највеће постигнуће, извођење фламенко музике пред Шпанском публиком, увјерити их да ја као странац могу да разумијем њихову традицију. Програм су чиниле композиције првенствено чувеног Пака де Лусије, затим Антионио Реy, и оно што је мени било посебно задовољство је што сам премијерно извела композицију мог професора Драгана Николића, који ју је компоновао за ту прилику под називом "Баñера ен ел рио". Пар дана касније смо ту исту композицију спотирали у кући Пака де Лусије у Толеду, што за мене носи посебан значај и симболику.

ГЛАС: Ко је највише допринио да се Анђела Мишић бави овом врстом умјетности? Укратко, које усадио љубави према гитари, посебно класичној, која није толико комерцијално оријентисана у данашњој музици?

МИШИЋ: Љубав је дошла временом, што сам више вјежбала инструмент, тако ми је он све више давао…Из тог односа као таквог временом је љубав расла све више. Класична музика је уобичајен пут у музичким школама, тако да сам се кроз њу годинама развијала, а интересовање за фламенко дефинитивно се разивало под утицајем мог професора, који је како сам већ рекла и сам фламенко гитариста.

ГЛАС: С обзиром на то да сте тек четири година на Академији умјетности у Новом Саду, остварили сте доста успјеха у свијету музике. Када направите неку ретроспективу догађаја и концерата, на шта сте највише поносни?

МИШИЋ: Дефинитивно на концерт у Мадриду, али ми и ова недавна награда итекако значи.

ГЛАС: Да ли имате нешто у плану што бисте могли да подијелите са нашим читаоцима?

МИШИЋ: Још неколико концерата, у јуну и децембру, Хрватска и Србија. У плану су још неки пројекти, али ништа дефинисано за сада.

ГЛАС: Нагласили сте посвећеност музици, али како изгледа Ваш свијет мимо умјетности?

МИШИЋ: Када се од седме године бавите умјетношћи, у двадсетој не постоји свијет одвојен од ње. Рекла бих да је све што радим повезано са свирањем, директно или индиректно. Сваки спорт, путовање, књига или шетња чини моје свирање богатијим. Волим да кажем да и кад одмарам одмарам од свирања.

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.