Феђа Димовић из састава “Београдски синдикат” за “Глас Српске”: Вјера, љубав и саборност су пут опоравка

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” Феђа Димовић, један од оснивача легендарног хип-хоп колектива “Београдски синдикат”, о забрани њихове пјесме “Једина Српска”, музичког поклона овог састава за 30 година постојања Републике Српске.

Поменута нумера, је по већ испробаном  рецепту, када је у питању неколико сличних нумера овог бенда, прво изазвала велику пажњу, потом су услиједили напади у једном дијелу медија, а и забрана пјесме и цензура од стране друштвених мрежа, што је по ријечима Димовића, на неки чудан начин сасвим логично, јер поменуте мреже не воле супротно мишљење од ставова америчке владе. Овакву ситуацију група је већ искусила са нумерама “Догодине у Призрену” и  “Свиће зора”, а које су учврстиле њихов статус националних хероја популарне културе.

- “Јутјуб” је у власништву мултинационалне корпорације “Гугл”, која у свом пословању прати главни ток политике америчке владе. Неке наше песме су у супротности са њиховом балканском политиком, па је и логично што трпимо цензуру од “Јутјуба”. Исто се односи и на један део медија у Србији који су у власништву странаца и који се не баве класичним новинарством, већ имплементацијом одређене политике и вредносног система -  казао је познати музичар.

ГЛАС: Сама пјесма доноси веома занимљив жанровски спој хип-хопа и етно-традиције, у којем сте се већ опробали са етно-групом “Траг” и нумером “Догодине у Призрену”, уз тематско бављење са болним тачкама српског народа попут Косова, Црне Горе и Српске, а сада и са Даницом Црногорчевић. Како је дошло до тих сарадњи, како сте задовољни резултатима и реакцијама?

ДИМОВИЋ: Сарадња са етно-групом “Траг” је настала сасвим спонтано, тако што сам ја назвао Валентину Милекић како бих је замолио да нам дају право да користимо семпл из песме “Црвен цвете”. Пошто ми је Валентина река да аутор песме није састав “Траг”, већ Јелена Бојовић, кроз разговор смо дошли на идеју да урадимо заједничку песму. То се после показало као одличан модел за овакву врсту музичке фузије. Идеја о сарадњи са Даницом Црногорчевић датира још из времена литија. Ми иначе баш ретко сарађујемо са другим уметницима, али нам је некако природно било да урадимо песму са Даницом Црногорчевић. Она није дива, већ вила наше музичке сцене и много смо поносни што смо урадили заједничку песму. Поготово је значајно то што имамо синергију музичара из Србије и Црне Горе у песми о Републици Српској, која на симболичан начин представља и јединство српског народа.

ГЛАС: Генерално, истрајавате на старој школи репа, имуни сте на домаћу треп фолк варијанту, како гледате на ову врсту хип-хопа и колико је то уопште реп, а колико нешто друго?

ДИМОВИЋ: Ми по стажу јесмо стара школа, али смо музички и те како прихватили мало модернији звук. Познаваоци хип-хопа су добро приметили да је песма “Једина Српска” урађена на “дрил” матрицу, коју је компоновао преталентовани ди-џеј Сајлент. То што данас многи називају трепом или треп фолком је заправо класичан турбо-фолк, који нема никаквих додирних тачака са хип-хопом, осим што га раде људи који су се некад бавили том врстом музике. Немам ништа против нечијег музичког укуса, али ми смета што се кроз ту музику промовише материјализам, нихилизам и аутошовинизам. Већина тих музичара пева о некаквом Балкану и изјашњавају се као Југословени. Они то наравно раде због веће зараде, а имају подршку медија којима одговара да омладина има нове идоле који су анационални и незаинтересовани за друштвена дешавања.

ГЛАС: Музика није примарни посао никог у “Београдском синдикату”, концертно нисте били превише активни, јер изгледа да нисте подобни ни за једну власт у Србији посљедње двије деценије, ипак чини да је период пандемије, ако је судити по броју објављених синглова, био врло инспиративан за групу?

ДИМОВИЋ: Мени је увек занимљиво кад ме неко пита да ли смо још активни. То значи да се активност данас своди на присуство у медијима, а не на реалан рад и ангажман. Ми смо бенд који је свој први албум снимао у аналогној технологији, а данас своје песме објављујемо на дигиталним платформама за слушање музике. За све то време смо успели да задржимо континуитет у раду и слушаности. Не фурамо се као многи на стару славу, па је тако једна од наших последњих објављених песама “И даље кидам” била и највећи хит на нашем последњем великом концерту у новосадском “Спенсу”. Још нисмо рекли своју последњу реч.

ГЛАС: У нумерама “Извини Србијо” и “Данима”, врло сте оштро сецирали данашње стање у Србији, али како сами кажете, “колико то данас неког  занима, јер нико нема времена да у очи погледа”, а камоли  да се забрине због моралног, економског, демографског, политичког суноврата друштва, који чини се никад није био израженији и огољенији као у времену пандемије.

ДИМОВИЋ: Хвала Вам што сте то приметили, пошто има пуно оних који се праве луди по питању постојања ових и још неких песама које критикују власт и систем. Неки нас без блама оптужују као да нисмо урадили ни једну такву песму, или им се не допада наше виђење политичке ситуације и желели би да више звучимо као вести на Н1. Ми покушавамо и да уђемо у корен проблема, да покушамо да разумемо због чега нам се исте ствари стално понављају, уместо да само гребемо по површини. Трудимо се да понудимо решење уместо да само кукамо о последицама. Отуђеност, апатија и општа незаинтересованост су један од главних разлога за дезинтеграцију нашег друштва. Вера, љубав и саборност, које ми промовишемо у нашим песмама, су пут до опоравка. Интересантно је да док смо реповали само о последицама нисмо наилазили на толику цензуру као данас, кад смо мање бесни и агресивни, али много конкретнији и конструктивнији.

ГЛАС: Социјализам, деведесете, ратови, санкције, бомбардовање, “побједа” демократија, оптимизам и никад веће разочарење, могао би гласити кратки опис наше историје у посљедњих седамдесетак година. Колико је кривица до нас, а колико до других, за капитална несналажења у великим националним изазовима прошлог и овог миленијума?

ДИМОВИЋ: Ако посматрамо историју Србије од средњег века па до данас, видећемо да је наша судбина увек зависила од односа великих сила. На многе догађаје нисмо могли да утичемо, али је проблем што из неких лоших искустава нисмо извукли поуке. Могу да разумем да је стварање прве Југославије била историјска тежња српског народа да живи у једној држави иако је било пуно разлога да се не улази у такву опасну авантуру, која нас је после коштала геноцида, Јасеновца и других страшних стратишта. Оно што не могу да разумем је да су Срби после Другог светског рата поново одабрали Југославију и комунизам, уместо да имају сопствену нацију и државу која ће бити заснована на нашим историјским традицијама. Такође ми није јасно како многима није јасно да нам је још из времена Наполеонових освајања на Балкану, од стране Француске,  касније Британије, а сада САД, додељена улога реметилачког фактора и да на нас гледају као на продужену руку руског утицаја на овим просторима, иако се ми из петних жила трудимо да будемо део западног света. Србија је једино напредовала када је схватала свој геополитички положај и водила политику сопствене користи.

ГЛАС: “Маском” је прошле године објавио издање албума “Београдског синдиката” назива “Бссст... Тишинчина”, и то на двије плоче, а повод је јубилеј - 20 година од оригиналног издања. Са ове дистанце како гледате на тај албум?

ДИМОВИЋ: То је антологијски албум који је ударио темељ хип-хоп сцене у Србији и отворио врата многим реперима који су после нас дошли. Након овог албума хип-хоп постаје један од главних музичких праваца код нас. Сам албум је обрадио широк спектар различитих тема и многима је то наш омиљени албум. Мене асоцира на једно давно прошло време, када сам имао много мање брига и килограма.

Нови албум

ГЛАС: Како стоје ствари са новим албумом, за који у публици дефинитивно постоји врло велик интерес, а чини се да инспирације никад није било више?

ДИМОВИЋ: Нисмо одустали од жеље да урадимо албум, али је некада потпуно непотребно да песме стоје на гомили уместо да се слушају. Замислите да смо песму “Једина Српска” љубоморно чували за некакав албум, уместо што смо је објавили за 30 година од оснивања Републике Српске. Оно што могу да обећам је још нових песама, а мање је важно како ћемо да их упакујемо. Много је важније да их поделимо са нашим људима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.