Догађај у част легендарног музичара и пјесника: Бањалука чува сјећање на Бору Ђорђевића

БАЊАЛУКА - Догађај "Друга година без Боре" у част легендарног пјесника и фронтмена "Рибље чорбе" Борисава Боре Ђорђевића биће одржан у петак, 4. септембра, са почетком у 19 часова, у Кући Милановића и кафе-бару "Зодијак" у Бањалуци.

Централни дио програма у Кући Милановића представља разговор о умјетности и каријери чувеног рокера, у којем ће учествовати познати рок критичар Петар Пеца Поповић.

Разговор ће водити Милан Ракуљ, који заједнон са глумцем и музичаром Дарком Стојићем организује ово окупљање, треће по реду након Ђорђевићеве смрти.

Директор Куће Милановића, Душко Певуља рекао је да је почаствован што у овој установи поводом двогодишњице од смрти Боре Ђорђевића организују вече посвећено његовом непроцјењивом значају за рок сцену и српску културу

- Обрадован сам што ћемо у Кући Милановића, поводом двогодишњице упокојења, уприличити вече посвећено Бори Ђорђевићу. Разговор са Пецом Поповићем је најбољи начин да се укаже на значај Боре Ђорђевића, који је обиљежио пет протеклих деценија југословенске рок сцене. Његов значај је и за српску културу непроцјењив. Ми смо у Кући Милановића већ уприличили вече посвећено овом дивном човјеку, прошле године. Ове године је то са Пецом Поповићем и симболички и садржајно виши ниво. А намјерни смо да сваке године осмислимо и приредимо дан у Кући Милановића када ће се причати о Бори и слушати његове пјесме, рекао је Певуља.

Историја рок музике и веза Боре Ђорђевића са Бањалуком

Један од организатора, пјесник Милан Ракуљ истакао је да ће са чувеним рок критичарем Пецом Поповићем разговарати о историји рок музике и непроцјењивој улози Боре Ђорђевића

- Пеца Поповић и Бора Ђорђевић су браћа од тетке. Први је постао један од најчувенијих рок критичара и рок хроничара бивше Југославије, а други један од најаутентичнијих представника те сцене. По Пецином сјећању, њијх двојица су заједно гледали гитаријаду на београдском сајму у јануару 1967. године гдје је, како је Пеца својевремено открио, Бора Ђорђевић још као дјечак, широм отворених очију, гледао како бендови свирају пред више хиљада људи. Већ тада у Чачку је Бора Ђорђевић имао своју прву групу "Хермелини", док је класније као малољетни деликвент из чачанске пребачен у Пету београдску гимназију. Остало је историја рок музике на овим просторима и управо о тој историји и улози Боре Ђорђевића у њој, разговараћеомо са Пецом Поповићем, рекао је Ракуљ.

Писац и новинар наводи да је Бањалука увијек имала посебну везу са Бором Ђорђевићем, због чега су након његове смрти спонтано покренули окупљање у његову част

- Бањалука је деценијама била незаобилазно мјесто свих турнеја "Рибље чорбе". Са бендом или соло, Бора Ђорђевић је овдје наступао на свим могућим концертним просторима. Овдашња публика била му је наклоњена, као што је и он био наклоњен њој. Најмање што можемо да учинимо јесте да се, кроз догађај који ћемо организовати једном годишње, сјетимо његових пјесама које су ван сваке сумње обиљежиле једну епоху. Игром случаја, два дана након Борине смрти, када смо видјели да званична Бањалука није организовала ништа поводом његовог одласка, спонтано смо се окупили у кафе бару "Зодијак" и започели нешто за шта данас сматрамо да би могло прећи у традицију, рекао је Ракуљ 

Музички дио вечери у кафе-бару "Зодијак"

Након званичног дијела у Кући Милановића, програм се сели у кафе-бар "Зодијак" у насељу Обилићево. Музички дио вечери биће посвећен акустичним изведбама Бориних и пјесама "Рибље чорбе", које ће уживо извести музичари Дарко Стојић, Угљеша Кнежевић, Александар Тркуља и Игор Балабан.

Музичар и организатор, Дарко Стојић изразио је захвалност Кући Милановића и директору Душку Певуљи на подршци која је догађају дала озбиљнију културну димензију

- Захвалан сам што је Кућа Милановића препознала ову идеју и подржала догађај, а посебно бих захвалио професору Душку Певуљи, директору Куће Милановића, на подршци и отворености да заједно направимо један овакав догађај. Мислим да је тиме цијела прича добила још једну, озбиљнију културну димензију. Такође, важно је нагласити да је улаз, као и претходних година, потпуно бесплатан, јер желимо да ово прије свега остане окупљање свих људи који воле Бору и његову музику. И ове године очекују нас интерпретације Бориних пјесама у извођењу различитих музичара и поштовалаца његовог стваралаштва, што цијелој вечери даје посебну атмосферу. Колико ми је познато, једини смо који већ трећу годину на овакав начин организовано одајемо почаст Бори Ђорђевићу, и управо нам је то додатни мотив да ову причу чувамо, развијамо и наставимо и у годинама које долазе, рекао је Стојић.

Непролазни траг легендарног фронтмена

Борисав Бора Ђорђевић (1952–2024), познат и под надимком Бора Чорба, био је један од најпознатијих и најутицајнијих српских и југословенских рок музичара, пјесника и фронтмен култног бенда "Рибља чорба". Рођен у Чачку, гдје је направио прве музичке кораке и основао свој први бенд "Хермелини". "Рибљу чорбу" је основао 1978. године заједно са члановима групе "SOS" Мишом Алексићем, Мирославом Милатовићем Вицком и Рајком Којићем. Бенд је брзо постао један од најпопуларнијих рокенрол састава на просторима бивше Југославије. Поред Музике, Бора Ђорђевић је био признат пјесник и аутор. Објавио је више збирки поезије, међу којима су "Равнодушан према плачу", "Првих десет година је најтеже", "Шта је песник хтео да каже" и "Пусто острво". Био је члан Удружења књижевника Србије. Препознатљив по специфичном, храпавом гласу, провокативним, сатиричним и друштвено ангажованим текстовима, као и емотивним баладама, Бора је обиљежио више од пет деценија музичке сцене. Међу његовим најпознатијим пјесмама издвајају се "Погледај дом свој, анђеле", "Остаћу слободан", "Кад падне ноћ", "Када ходаш", "Два динара, друже"и многе друге.

Петар Поповић, специјални гост догађаја

Специјални гост догађаја Петар Поповић (1949) српски је новинар, публициста, музички критичар и уредник новина.

Рођен је 1949. године у Београду. Био је уредник часописа "Џубокс" и "Рок 82." Писао је за "Политику", "Политикин забавник", "Блиц", "Спортски журнал" и многе друге часописе. Радио је за Радио Београд и Радио 101. Као новинар и уредник дао је велики допринос на афирмацији забавне музике и рок музике. Помогао многим музичарима на почетку каријере: Здравку Чолићу, "Бијелом дугмету", групи "Азра", "Рибљој чорби", Бајаги и инструкторима, "Последњој игри лептира" и многим другим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.