Дечак за „Глас“ о концерту у Бањалуци и четврт вијека каријере (ВИДЕО)

Добар дио наших пјесама настао је на клавиру или акустичној гитари, тако да је овакав облик концерта својеврсно враћање пјесама кући. Свиђа ми се и чињеница да наше пјесме могу заживјети и у другачијој врсти аранжмана од уобичајене поп/рок форме, што ћемо и показати 19. октобра у Банском двору.

Рекао је ово за "Глас Српске" Иван Дечак, фронтмен хрватског бенда "Ватра", објашњавајући колико је свирка у Банском двору, заказана за 19. октобар (недјеља), специфична на много начина пошто је лишена електричне подршке бенда. Гитариста, пјевач и текстописац "Ватре" каже да је за њега изазовно изаћи ван сопствене зоне комфора.

ГЛАС: Данас култни лајв албум у тој форми "Акустик у Лисинском" био је изненађење за многе који су "Ватру" олако схватали као мејнстрим бенд. Критике су биле сјајне, реакција публике очекивано добра, али колико је самом бенду то било потврда да без подршке продукције и свега оног што носи формат електричне групе на сцени може изаћи на крај са властитим пјесмама у новом формату?

ДЕЧАК: Припреме за наступ у "Лисинском" биле су свеобухватне и трајале су неколико мјесеци. Требало је прво направити деконструкцију постојећих пјесама како бисмо "саградили" потпуно нове аранжмане, те уз нас петорицу у пјесме увести гудаче, дувачку секцију, перкусије итд. У једном тренутку било нас је и двадесетак на позорници, али све је на крају испало боље него што смо могли сањати. На нашу срећу, све је забиљежено и објављено на албуму "Акустик у Лисинском", док се национална телевизија ХРТ побринула за видео-снимак истог концерта.

ГЛАС: Нови албум, 11. по реду, "Доживотно" је пред публиком. Најављен је са неколико синглова, а потом је стигла и албумска форма у цјелини, укључујући и винилно издање. Живимо у ери синглова, то је просто неминовност модерног музичког тржишта, али дјелује да волите форму албума као заокружене цјелине иако би константна присутност синглова била лакша и исплативија?

ДЕЧАК: Живимо у времену површности и било би пуно једноставније рећи: "Идемо само пуштати синглове, баш нас брига за албум као цјелину". Али ја не пристајем на то. Наравно, објављујемо сингл по сингл и тако најављујемо албум, који на крају, ако питате нас у бенду, ипак желимо да објавимо. На срећу, у томе нас подржава и издавач "Далас рекордс", али коначно  и публика која купује виниле.

ГЛАС: Када се појавио првенац "Ватре", на музичкој сцени Хрватске, али и региона није било пуно бендова вашег профила, осим можда "Павела", у смислу да раде са једном ногом у попу, а другом у року. Данас је ситуација доста другачија. Како Вам као заслужном "првоборцу" дјелује такво окружење и колико Вас нови бендови мотивишу да останете у "игри"?

ДЕЧАК: Ова се "игра", чини ми се, опредијелила за нас, тако да нема назад (смијех). Ми смо одувијек тежили несврстаности у музичком смислу, па смо као такви одувијек и хтјели/могли кокетирати са разним жанровима и инструментима унутар наших пјесама и албума.

ГЛАС: На новом албуму је мање-више исти тим као и у посљедњих 15 и више година: "Далас" као издавач, Павле Михољевић и Јура Ферина као продуценти, Гонзо као режисер. Старо спортско правило каже да се тим који добија не мијења, али колико је тешко у тој поставци мијењати се Вама као аутору, а сачувати препознатљивост коју име "Ватра" носи код публике?

ДЕЧАК: У музици се једино мијења константа. Када не би било тога, брзо би нам досадила ова "игра". Забавно је понекад одузети себи оруђа, у нашем смислу инструменте који су нам примарни, и покушати написати нешто на инструменту којег уопште не познајеш.

ГЛАС: Генерално, колико је тандем Павле/Јура продукцијски утицао на звук "Ватре" у односу на период када сте сарађивали са Деникеном као продуцентом? Из перспективе слушаоца, звук је постао флуиднији, поп са доста више ослонца на жив звук инструмената, али хитова није недостајало ни у првој фази бенда. Шта је то, посматрано из ауторске перспективе, дао овај продуцентски дуо "Ватри"?

ДЕЧАК: Сви наведени продуценти су махери свог заната, да тако кажем. Сваки од њих има свој потпис, свој звук, свој начин рада. У почетној фази бенда Деникен је био тај кога смо слушали, од кога смо учили, упијали, уз кога смо сазријевали. Једноставно и природно дошло је вријеме да се крене даље, и тад смо се повезали ја, Павле и Јура, генијалци, камелеони који су константно у послу снимања и продукције, али исто тако константно свјежи и нови, што је за наш посао јако важно.

ГЛАС: Четврт вијека каријере је иза Вас, било је доста персоналних промјена, "Ватра" траје и опстаје, али и даље дјелује као бенд, а не пратећи састав Ивана Дечака. Одговара Вам заједнички рад више људи на музици или тако држите свој креативни его под контролом?

ДЕЧАК: Ми смо у бенду, прије свега, прави и искрени пријатељи, тај коријен је бит свега. Музику у "Ватри" стварају пријатељи, који су се у међувремену и покумили, хоћу рећи, наше су везе јаче од саме музике. "Ватра" је породично-музичка заједница. Сви смо равноправни и "Ватра" је свима једнако у фокусу. Живимо за музику, а захвални смо и због чињенице да живимо од ње.

ГЛАС: Једна од пропратних медијских константи "Ватре" јесте да вас 25 година покушавају дефинисати у одређену музичку фиоку, али ви још тврдоглавије одбијате пристати на жанровске дефиниције. Плаше ли вас ограничења жанра или је креативна слобода ствар која се не доводи у питање када је у питању рад "Ватре"?

ДЕЧАК: Зар не би било глупо, поготово у 2025. години, оградити се оградама некаквих музичких жанрова?! Ми смо се гнушали ограда и крајем деведесетих, када смо снимили први албум "Између нас", а камоли да бисмо то радили данас. Понављам, наша је музика несврстана!

ГЛАС: Како Вам генерално дјелује моменат у модерној музици, не само код нас већ и глобално? Дјелује да они који мисле својом главом и свирају својим рукама нису пожељни у времену брзих технологија, површних информација и јефтиних укуса?

ДЕЧАК: Јефтини укуси одувијек су били ту, не мислим само у нашим крајевима, већ глобално. Међутим, ја се више волим дивити паметнијима од себе, а и таквих смо имали на овим просторима, не треба уопште пуно размишљати, довољно је, ево, споменути једног Николу Теслу, који нам је освијетлио планету и олакшао животе, а сигуран сам да у његово вријеме није био тотално ин, међутим, остао је за вијеке вијекова управо зато што је користио главу, а не силиконе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.