Четири деценије од злогласног албума "Dirty Work"

ЛОНДОН - Злогласни албум "Dirty Work" групе "Ролингстонси" стигао је пред публику крајем марта 1986. године, у вријеме дубоке кризе и напетости између расијаног Мика Џегера и све више разочараног Кита Ричардса.

Док је за Ричардса бенд представљао све, Џегер је у том периоду дао изјаву која се и данас памти: "Ролингстонси нису моје једино интересовање у животу". Резултат такве атмосфере био је пројекат који је продуцент Стив Лиливајт описао као "албум инспирисан Китом Ричардсом". Гитариста и Рон Вуд мјесецима су радили заједно, потпуно сами стварајући пјесме, док је Џегер био фокусиран на своју почетну соло каријеру. Пјевач је остао дистанциран чак и када су се тиму придружили Бил Вајман и Чарли Вотс. Промотивни наступи и спотови за његов соло албум "She's the Boss" потпуно су га окупирали. Тек након што је сав остали посао завршен, Џегер је додао своје вокале. Многи су у његовом гласу тада препознали нову оштрину. Звук који је потписао Лиливајт био је боље аранжиран у односу на претходна остварења попут "Undercover" и "Emotional Rescue", али је критичарима и даље дјеловао превише стерилно. Чињеница да су само три нумере потписане од стране ауторског двојца Џегер/Ричардс говорила је довољно о дубокој неповезаности унутар групе. Кључни моменат који је разбјеснио Ричардса био је Џегерово изричито одбијање да крену на турнеју поводом новог албума. Џегер је касније, у интервјуу за "Rolling Stone" 1989. године, признао да му је било лакше да једноставно оде.

Додатни ударац био је губитак дугогодишњег клавијатуристе Ијана Стјуарта, који је увијек имао смирујући утицај на чланове. Његов одлазак 1985. године Ричардс је описао као "посљедњи ексер у ковчегу", наводећи да је тада сав "љепак" који их је држао једноставно отпао.

Након тога, чланови су се посветили сопственим путевима. "Ролингстонси" су се поново окупили тек 1989. године. Упркос ранијим трвењима, Џегер је остао при ставу да је прекид био неопходан. Тврдио је да би покушај турнеје након албума "Dirty Work" вјероватно значио и дефинитиван крај групе. Ричардс је ипак дуго носио горчину због Џегеровог почетног одбијања, али су три године касније професионализам и заједнички интерес превладали. "Стонси" су се вратили на сцену албумом "Steel Wheels" и једном од највећих турнеја у својој каријери, доказујући да су јачи од унутрашњих сукоба који су пријетили да их униште.

УТИСАК

Да буде занимљивије "Dirty Work" се добро продавао, достигавши платинасти или златни статус у неколико земаља, укључујући САД, Канаду и Велику Британију, и достигавши врхунац међу 10 најбољих албума на више од десет тржишта.

Албум је изњедрио два хита међу 40 најбољих: обраду песме Боба и Ерла "Harlem Shuffle" и једну од песама написаних са Ронијем Вудом, "One Hit (To the Body)". Међутим, албум је био критички неуспјех, већина критичара тада, а и сада, сматра га неуједначеним и неинспиративним, иако се крајњи утисак временом поправио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.