Амира Медуњанин за “Глас Српске”: Сви смо обавезни да сачувамо традицију од заборава

Миланка Митрић
Амира Медуњанин за “Глас Српске”: Сви смо обавезни да сачувамо традицију од заборава
Амира Медуњанин за “Глас Српске”: Сви смо обавезни да сачувамо традицију од заборава

Знате када се деси да вас један тон, једна ријеч помјери из мјеста да не можете себи доћи задуго. И то ми се често дешава на наступима. Али, из тог разлога је музика фасцинантна. Заиста лијечи душу и даје нам снагу да у тешким тренуцима лакше пребродимо све проблеме који нас задесе.

Рекла је ово у разговору за “Глас Српске” дива севдалинки, умјетница Амира Медуњанин, која ће сутра увече наступити на бањалучкој тврђави Кастел у 21 час.

Наступ организује агенција “Стар травел”.

ГЛАС: Какве емоције носите са собом приликом повратка у Бањалуку? И шта публика може да очекује на предстојећем наступу?

МЕДУЊАНИН: Посљедњи пут смо наступали у Банском двору крајем 2016. године. Овај пут долазимо у баш проширеном саставу. Бојан Зулфикарпашић на клавиру, Анте Гело на гитари, Звонимир Шестак на контрабасу и 11 музичара из Бањалучке филхармоније. Дакле, биће пуна позорница. Овим путем морам захвалити организатору концерта агенцији “Стар травел”, што је омогућила да нам се врсни бањалучки музичари придруже на сцени. Сјајна идеја. А на концерту ћемо изводити пјесме с посљедњег албума “Асцендинг” и вјерујем да ће бити још доста тога, јер практично нам је ово први наступ с класичним музичарима у Бањалуци и штета би била не искористити прилику.

ГЛАС: Које су Вам најдраже успомене са наступа, на које се често враћате?

МЕДУЊАНИН: То су дружења с људима након концерата. Подијелимо импресије и попричамо о животу генерално. Мени то дође као нека врста терапије. Знате, упознате неке дивне људе и с њима касније останете у контакту, углавном путем друштвених мрежа. То је ипак најлакше данас.

ГЛАС: Како традиција живи (или преживљава) модерно доба? Зашто многи (негативно) посматрају спој и једног и другог? Није ли пожељно да се све развија у складу са временом?

МЕДУЊАНИН: Добро сте рекли. Пожељно је да се све развија у складу с временом. Прије свега, ми смо сви обавезни да сачувамо традицију од заборава и да настави да живи, да дише. Можда неко има другачије мишљење, али сматрам да је једнако важно преносити новим генерацијама и своје виђење традиције. А паметни млади умјетници одабраће свој пут и можда понудити сасвим другачије виђење традиционалне музике.

ГЛАС: С обзиром на то да сте наступали широм свијета, можете ли да ми кажете какве су реакције публике на ову врсту музике и како су прихваћене севдалинке у мјестима гдје људи имају неки потпуно другачији сензибилитет и културу?

МЕДУЊАНИН: Добро да сте ме то питали. Недавно сам била у Финској први пут. Одржала сам неколико вокалних радионица и два концерта на фестивалу. Било је, за мене барем, веома инспиративно. Начин на који су прихватили нашу музику ме заиста одушевио. Нико од тамошњих музичара није имао прилику да чује севдалинке прије и у неколико дана научили су све пјесме и стихове пјесама, тако да смо заједно изводили севдалинке на фестивалу. И то је само почетак сарадње.

Истина је да музика, као универзалан језик, спаја људе, али, што је важније од тога, обогаћује свакога ко је изводи, ствара или само слуша. И то је главни циљ. Гдје год сам наступала људи емотивно реагују током и након концерата. За нас и нашу традицију је то велика ствар. Без обзира на то што не разумију језик, сви се могу пронаћи у пјесмама које су написане у нека давна времена. То је само почетак приче. Многи од њих након тога иду дубље у истраживање и чак посјете нашу земљу да би и сами видјели мјеста одакле пјесме долазе, без обзира на то да ли је ријеч о Бањалуци, Мостару или Тузли.

ГЛАС: Чему посвећујете вријеме које није посвећено музици?

МЕДУЊАНИН: Породица је на првом мјесту. Немам баш пуно времена за било какве друге ствари. Некада одем на планину, у шетњу или свратим код пријатеља на кафу.

Вјера у људе

ГЛАС: Шта ће спасити свијет?

МЕДУЊАНИН: Требало би да се вратим на ваше питање у вези са успоменама са наступа. Након што концерт прође, дружење се наставља. Разговарамо о свему и свачему, а највише о музици. Некада се дотакнемо и својих живота. Онда сазнате за неке невјероватне приче људи који су успјели успркос свим недаћама. Судбина им нимало није била наклоњена. Вјерујући у љубав створили су диван свијет око себе и својим позитивним ставом према животу утичу и на ширу околину. А ја вјерујем у људе и сматрам да у времену које долази обичан човјек може донијети превагу. Његов глас у ово чудно вријеме би могао бити снажнији и утицајнији од било чега на планети. Тако да типујем на обичног човјека.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана