"Руски конзул", посљедњи филм Жарка Лаушевића затвара Фест

Танјуг
"Руски конзул", посљедњи филм Жарка Лаушевића затвара Фест

БЕОГРАД  – Домаћи филм “Руски конзул” Мирослава Лекића, према роману Вука Драшковића, биће премијерно приказан вечерас на свечаном затварању 52. издања ФЕСТ-а у „М:тс“ Дворани.

Главну и насловну улогу тумачи недавно преминули глумац Жарко Лаушевић, што је уједно и његов посљедњи филм.

О филму су јуче говорили режисер и сценариста Мирослав Лекић, књижевник Вук Драшковић, као и глумци - Небојша Дугалић, Светозар Цветковић, Паулина Манов, Висар Висхка, Даница Радуловић.

Мирослав Лекић је открио да је првобитни план био да се након успјеха са филмом "Нож" (1999) такође према роману Драшковића, убрзо упусте у снимање екранизације и његове књиге "Руски конзул".

Ипак, у томе тада нису успјели, углавном због недостатка средстава, тако да је Лекић сада задовољан што је филм коначно реализован, 25 година од адаптације "Ножа".

-Литература Вука Драшковића којом смо се бавили два пута на филму осликава рефлексију на стварност која је и даље код нас актуелна. Дешавања из  давних седамдесетих и осамдесетих година у роману "Руски конзул" преливају се и у време данашње. Вукови романи представљају време које ће доћи и рефлексију времена које живимо - истакао је Мирослав Лекић и додао да су догађаји на Косову, осјетљив однос Срба и Албанаца - горући проблеми и даље актуелни.

Радња филма је следећа: српски доктор-психијатар Илија Југовић (Небојша Дугалић) послије смрти пацијенткиње у Београду, по казни партије, одлази на Косово, у Призрен, гдје добија посао љекара опште праксе у локалној болници.

Ту упознаје професора историје Љуба Божовића (Жарко Лаушевић), самозваног “Руског конзула“, наизглед психијатријског пацијента који тврди да ће ускоро “Русија опет постати Русија, а Косово ће опет бити српско“.

Лекић се осврнуо на вишедеценијско пријатељство и сарадњу коју је имао са Жарком Лаушевићем и емотивно говорио о преминулом колеги.

Мирослав Лекић је филм посветио Лаушевићу што и пише на почетку одјавне шпице.

-Били смо велики пријатељи и сарадници. Претходни заједнички филм нам је био "Нож". И некако са нашим филмовима нисмо имали среће. Не мислим на њихов успех, то није спорно, него што су се десили у време када нисмо ни он ни ја до краја уживали у њима, и "Боље од бекства" и "Нож". Тако је Жарко веома дуго радио на филму "Руски конзул". И сада нажалост када је филм завршен, њега нема - рекао је Лекић и додао да се Лаушевић четири године спремао за овај филм и учествовао у писању сценарија са својим драгоцјеним идејама.

Редитељ је открио да је Лаушевић снимао нови филм док је био болестан, али је желио до краја да заокружи своју улогу.

-Један је био Жарко када дође на сет и сасвим други Жарко кад викнемо "акција". Две различите особе. Искрено не верујем да би овог филма икад било да није било Лаушевића. Јесте да увек постоје замене кад је то нужност, али за њега замена не постоји. Нормално је да онда филм буде посвећен њему - закључио је Мирослав Лекић.

Улоге тумаче Жарко Лаушевић, Небојша Дугалић, Паулина Манов, Светозар Цветковић, Висар Висхка, Даница Радуловић, Менсур Схафqиу, Константин Фиданов, Петар Зекавица, Мето Јовановски, Нада Мацанковић, Славиша Чуровић, Енвер Петровци, и други.

Дугалић је оцијенио да његов лик доктора носи вишеструки терет на својим плећима - лични, професионални, национални, и да му је драго ако публика препозна све те слојеве.

Дугалић је анализирао да су се трудили да у филму пробају да апстрахују што више било какав идеолошки оквир, да не суде, већ да посматрају судбине обичних људи који су се затекли ту гдје јесу, на истим или супротним странама.

-Гледали смо како се преламају сва та времена на сваког од тих ликова. Тако је у сцени растанка ликова Србина и Албанца у затвору, јасно да су њих двојица могли бити рођена браћа да су другачије ситуације. Овако, стицајем неких историјских околности, живот их је размјестио на супротне стране - оцијенио је Дугалић и поентирао да су сачували тај тренутак гдје "човјек остаје човјек".

Глумац је говорио и о теми жртвовања, јер његов лик доктора подноси тешку жртву да спаси руског конзула, односно антијунака који умишља да је неко други, и мисли да је о томе тешко данас приповиједати.

-Да неко подметне себе ради општег добра, тога данас има све мање. Питање храбрости и жртве, то није питање мере, која је мера или степен жртвовања једног човека за другог. Онај који се жртвује, он ни не зна за своју жртву, није свестан, он осећа да то просто мора тако. Шта се то деси да преовлада у човеку херој над кукавицом, мислим да је највећа тајна икада. Питање жртве ме је занимало да истражујем, а наш читав живот јесте заправо припрема за херојство - закључио је Дугалић.

Писац Вук Драшковић је исказао велико задовољство филмом "Руски конзул", чију је скоро финалну верзију недавно гледао, похвалио глумце и цијелу екипу.

-Мој пријатељ Жарко Лаушевић је одиграо сјајну своју последњу улогу на филму. Мој роман и филм нас враћају у те седамдесете године и дочаравају време када ће се Косово као вулканска лава до ерупције разлити по целој држави која се некада звала Југославија. Време зла није присутно у оној мери у роману и филму како је иначе било, али се чује топот надолазеће трагедије Косова, Србије, Југославије - оцијенио је Вук Драшковић.

Писац романа је рекао да је размишљао у правцу да напише наставак дјела "Руски конзул", и ако би то учинио, питао се како би онда насловни лик дјеловао на Косову данас, кроз свијет стаљинизма и титоизма.

Против јунака филма се окрећу локални албански моћници, прикривени сепаратисти, као и чланови Комунистичке партије и кадрови на положајима. Најмоћнији од њих, Халит Бериша разним суровим притисцима исељава Србе са Косова.

Беришу игра македонски глумац Висар Висхка, који каже да је и такву сурову улогу негативца потребно бранити.

-Кад год глумац игра неки лик, посебно негативца, он је његов адвокат. Мора увек да га одбрани, и истиче да је тај карактер у праву. Тако је било и са мојим Беришом овде. Исто као и када се брани Јаго у Шекспировој трагедији "Отело". Трудио сам се да Бериша буде у праву, и да други то овде виде - нагласио је Висар Висхка.

Светозар Цветковић је свој лик доктора оцијенио да је "негативац са савешћу", а да је Мирослав Лекић био редитељ који за све њих има моралну савјест.

Он је открио да прво није био сигуран да ли је то улога за њега, али редитељ је видио другачије.

Цветковићу се допало што су на филму сви глумци углавном нови, који на великом платну нису раније радили са Лекићем.

-Осим Жарка и мене, који смо снимали са Лекићем раније, лепо је видети нова лица, што вуче корене из прошлих времена, кад смо имали нова имена у Југославији. Осим целог доживљава епохе, фотографије, сценографије и костима, ето нови глумци су ми исто печат тог доба -  сматра Цветковић.

Глумица Паулина Манов је дефинисала свој лик храбре жене као особу која разумије свог човјека иако он уображава да је руски конзул, те да јој је задатак да сачува и заштити породицу.

Манов је додала да је разлика између књиге и филма у томе што се њен и лик доктора у роману знају од прије, а у сценарију се тек упознају.

Даница Радуловић је похвалила сарадњу са Небојшом Дугалићем, да је био предиван и савршен партнер у филму, и да њихови ликови имају комплексан процес односа.

Глумица је описала своју јунакињу са Косова да је усамљена након развода, која се бори да помогне новом човјеку - доктору на КиМ, али када треба да се истакне правичност и пред судом, она ће изабрати да радије спаси себе. Ипак, према њеним ријечима, човјечност и жртва коју носи лик доктора, "јесте снажна и универзална тема, чега је било више раније, а данас скоро да је потпуно нестало".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана