Маја Симишић о изложби “Make Bosnia Sexy Again”: Испитивање коријена између фантазије и реалности

Ова поставка отворена је у галерији “Вагон” у Бањалуци до 11. септембра, а она подразумијева мини-документарац  у којем главну јунакињу, мис дијаспоре из далеке Канаде, игра управо умјетница Маја Симишић. Снимајући овај видео Симишићева је кренула од Дрвара, одакле је њен отац. Занимљиво је напоменути да јој је мајка из Црне Горе, али да је повезана и са Хрватском.

Симишићева је одрасла у Берлину, живјела одређени период у Београду, а сада тренутно ствара у Амстердаму, док је основне умјетничке студије завршила у Ротердаму. Тако ова млада жена одрасла на западу води борбе са баријерама истока. Овом поставком она истражује може ли Босна да постане још више секси него што јесте, а управо то публика има прилику и да види. Она је и главни промотор БиХ у Холандији, јер их упознаје са љепотама БиХ, тако да је ова изложба настала из њене велике љубави према Босни упркос неразумијевању овдашње геополитике.

Прича почиње у Дрвару, праћена крајишком музиком и шетњом мис дијаспоре, а како је Маја Симишић истакла за “Глас Српске” да би направила ову поставку посјетила је и Бихаћ, Сарајево, Високо и Бањалуку.

- Изложбом “Make Bosnia Sexy Again” истражујем корене, а читав пројекат је мешавина фантазије и реалности.  Мис долази из Канаде, јер сам кроз разговор са старијима схватила да је нашим родитељима Канада била та нека златна дестинација. Место између раја и земље. Канада у овом контексту је неко место за које се питамо да ли уопште постоји - рекла је Симишићева.

Како је казала за сам назив поставке инспирисала ју је Трампова кампања која је носила назив “Make America great again”.

- Не подржавам ту кампању, него ме просто инспирисала, јер сам хтела да се играм са тим да сам мис која нема појма где је дошла, а хоће нешто да мења. А чини ми се да већина тако живи - рекла је она.

С друге стране истакла је да јој је БиХ драга, те да размишља да ли ту земљу романтизује јер никад није у њој живјела. Овом поставком преиспитује и тај осјећај љубави према БиХ.

- Била сам у Црној Гори код дединих и није ми се родио такав осећај, као ни у Хрватској.  БиХ ми је посебна. Она је спој свега, различитих религија и људи. Чини ми се да је од свих земаља она најлуђа, хаотична је, а то ми и јесте занимљиво. Свиђа ми се и ова природа и што има толико воде, али и што биљке расту свуда. Али сам кроз причу са младим људима овде схватила да не мислимо исто. Запитам се да ли су слепи. Ова поставка је мој начин да прикажем све то - објаснила је Симишићева.

Нагласила је да је у БиХ збуњују многе ствари, да не разумије гдје је Херцеговина, гдје почиње Република Српска, гдје Федерација, ни гдје је Брчко. 

- Ништа ми није јасно. И већини није па сам хтела и то да покажем, да причамо зашто је то тако компликовано, зашто то мора тако. Оно “again” у наслову се створило зато што сам из разговора са људима схватила да причају како им је некад било боље.  Па “again”, јер можемо ли то поново, упркос грозној политици, и ономе је ли сигурно тамо путовати или не. Унормалите се, јер може да нам буде лепо - каже Симишићева.

Говорећи о овој поставци рекла нам је да је припремајући је ослободила се својих траума, јер дуго није долазила у БиХ због неумјесних шала о удаји и свему ономе што је жени наметнуто да мора одмалена.

 - Изложба је мешавина реалности и фантазије па сам тако представила и себе. То сам ја, али и нисам. Волела бих да се решимо наметнутих правила о женској лепоти зато се у видеу и поигравам с тим. Поражавајуће ми је како смо научили да нам је пријатно док нам је непријатно - казала је она.

Уколико бисмо отишли у Холандију могли бисмо да погледамо Мајине радове у простору “Roodkapje” у Ротердаму, што у преводу значи Црвенкапица. Са пет младих умјетника одабрана је да ствара у том простору и тамо увијек можемо видјети њене радове.

Ова умјетница је додала да је “Вагон” сјајно мјесто и да је захваљујући постојању ове галерије остварила сан и да први пут излаже у БиХ.

Холандија

Будући да Симишићева живи у Амстердаму дотакли смо се и овог града, а како нам је казала управо у том граду пронашла је своју зону у којој ствара, живи урбано, али и има свој мир.

- Сјајно је што Холандија има много фондова и финансија, али је проблем доћи до њих. На факултету те науче да будеш уметник, али после тога нема никакве помоћи. До тебе је како ћеш се снаћи. Ипак, након много труда, успела са да добијем фонд за развијање пројекта - казала је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.