Александра Кокотовић, мултимедијална умјетница, за “Глас": Хумор главни механизам преживљавања

Овако је разговор за “Глас Српске” започела мултимедијална умјетница Александра Кокотовић, говорећи о изложби “Вид' му главе”, која ће у петак у 19 часова бити отворена у Каменој кући на тврђави Кастел.

- Главе у називу одражавају тематско језгро, наглашавајући кључну улогу људске главе, као симбола идентитета, спознаје и емоција. Означава позив гледаоцима да зароне испод површине, бавећи се замршеним наративима и израженом дубином уграђеном у свако уметничко дело, нудећи на крају путовање у раскошан витраж људског живота, док крилатица из босанског жаргона “Вид' му главе” указује на хумор, као главни механизам преживљавања и иде руку под руку са нашом психом - објаснила је Кокотовићева.

ГЛАС: Природа наше свијести је вишеструка и то приказујете својим дјелима. Како сте своје замисли и идеје у ствари реализовали и прилагодили различитим медијима стварања?

КОКОТОВИЋ: Стварање уметничких дела која истражују вишеструку природу свести укључује промишљену интеграцију филозофских концепата у визуелни израз. Прилагођавајући идеје различитим медијима кретала сам се кроз јединствене квалитете сваког материјала, да бих пренела различите аспекте свести. Слике на различитим површинама омогућавају разноврсну интеракцију текстура, док скулптуре пружају опипљив, тродимензионални приказ. Процес је укључивао симбиотски однос између концептуалног истраживања и практичних разматрања сваког медија, што је резултовало кохезивним представљањем замршених слојева свести унутар изложбе.

ГЛАС: Намјера поставке је да изазове гледаоца да размишља о суштини живота. У којој мјери умјетност уопште може то да чини?

КОКОТОВИЋ: Уметност поседује способност да створи контемплацију и изазове гледаоце да размишљају о суштини живота. Кроз свој симболички језик и емотивну резонанцу уметност може да превазиђе вербалну комуникацију, подстичући појединце да истражују егзистенцијална питања, перспективе и емоције. Иако уметност можда не пружа коначне одговоре, њена способност да подстакне мисао и изазове размишљање доприноси филозофском истраживању природе постојања.

Снага уметности у промишљању суштине живота лежи у њеној способности да саопштава сложене идеје и емоције без ослањања на конвенционални језик. Визуелни елементи, као што су боја, облик и композиција, могу изазвати висцералне одговоре, позивајући гледаоце да се удубе у сопствене интерпретације. Уметност често служи као огледало, одражавајући различите аспекте људског искуства и изазивајући унапред створена схватања.

ГЛАС: Ритам природе је нит која је провучена кроз ову поставку, јер су и искуства проткана ритмовима природе. Умије ли човјек овог времена да осјети тај ритам природе у потпуности?

КОКОТОВИЋ: У модерној ери, темпо и захтеви савременог живота понекад могу одвојити појединце од суптилних ритмова природе. Усред технолошког напретка и урбаног начина живота, за многе је изазов да се прилагоде нијансираном каденцу природног света. Међутим, чини ми се да је све већа свест о важности поновног повезивања са природом за добробит, за благостање, за колективни напредак. Неговање ове осетљивости захтева намерне напоре да застанемо, посматрамо и ценимо хармоније својствене свету око нас, подстичући дубљу везу између ритмова природе и искустава савременог живота.

ГЛАС: Човјек и природа су хармонија. А једна оваква поставка је у ствари и позив да се тога и присјетимо. Колико имамо свијест о томе сада? И како “поправити” нешто на том пољу?

КОКОТОВИЋ: Свест о складној повезаности човека и природе варира, са све већим увиђањем потребе да се ова деликатна равнотежа очува. За јачање ове свести, образовање и заговарање играју виталну улогу. Промовисање еколошке едукације, одрживе праксе и неговање осећаја одговорности према природи може допринети дубљем разумевању. Имплементација и подршка политикама које дају приоритет еколошкој одрживости и очувању су суштински кораци у “поправљању” и изградњи хармоничног односа између човечанства и природног света. Укључује колективне напоре да се усади и одржи поштовање међусобне повезаности.

ГЛАС: Елма Хоџић у тексту о изложби помиње умјетност Алберта Ђакометија, којег се сјетила посматрајући тијела скулптура у Вашој изложби. Да ли сте имали на уму овог умјетника и ко су умјетници за које бисте могли рећи да су Вам били инспиративни током Вашег рада у свијету умјетности?

КОКОТОВИЋ: Током рада на изложби уметност Алберта Ђакометија је можда индиректно утицала на скулптуре, резонујући са истраживањем форме и егзистенцијалних тема. Уметници често црпе инспирацију из мноштва извора, а мој креативни процес је можда апсорбовао елементе различитих уметничких утицаја. Неки уметници који су, опет кажем можда, оставили подсвесно траг у мом раду могли би да укључују Ђакометија, али и друге попут Хенрија Мура, Луизеа Буржоа, Лазара Возаревића или савремене личности које померају границе изражавања у свету уметности. Док на свесном нивоу материјал с којим радим усмерава начин на који ћу извести слику, а посебно скулптуру. Интуитивно цртам скице или директно обликујем форму вођена наративом и маштом која никада не спава.

ГЛАС: Ви сте умјетница која живи и ради на Флориди, у Београду и Лондону. Када посматрамо те три локације, какве сличности и разлике уочавате уопште у односу према умјетности и умјетницима?

КОКОТОВИЋ: Уметничке сцене на Флориди, Београду и Лондону носе јединствене карактеристике обликоване културним, историјским и друштвеним контекстом. Заједничке ствари могу бити у универзалном језику уметности, као облику изражавања и рефлексије, али се појављују разлике у темама, стиловима и утицајима који преовладавају на свакој локацији.

ГЛАС: Колико су умјетници важни свијету и друштву - тачније да ли су важни онолико колико би требало да буду?

КОКОТОВИЋ: У смислу важности за свет и друштво уметност и уметници играју кључну улогу. Они доприносе културном идентитету, изазивају друштвене норме и служе као одраз људског искуства. Значај уметности сеже даље од естетског уважавања; подстиче дијалог, подстиче критичко размишљање и пружа путеве за интроспекцију. Међутим, признање и подршка уметности може варирати. Док нека друштва придају велику вредност уметничком изражавању, друга ће можда морати да појачају своје уважавање дубоког утицаја уметности на обликовање перспектива и обогаћивање колективне свести.

Утицаји

ГЛАС: Колико су живот на различитим локацијама и њихова разноликост утицали на читав Ваш умјетнички пут?

КОКОТОВИЋ: Лично, живот на различитим меридијанима од тинејџерског доба, па до данас, као и изразито раскошно и испуњено авантурама и радозналошћу дјетињство у Сарајеву обогатило је и засигурно утицало на смер мог уметничког пута. Жива културна разноликост Флориде и Њујорка, историјске резонанце Београда, Сарајева, Бејрута и динамична уметничка сцена у Лондону, дужи и краћи боравци по Индији, Јапану, Кини, Мароку, Каиру, Риму, Фиренци, Паризу, Јужној Африци, Турској, Израелу, Москви, Аргентини, Куби, Бразилу, оставили су карактеристичне трагове на мом раду. Укрштања разноликих средина развила су вишеслојну перспективу, утичући на теме и приступе у мојој уметности. Што се тиче значаја уметности у друштву, верујем да је дубок, јер служи као мост између различитих култура и нуди универзални језик који превазилази границе, негујући везе и разумевање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.