Владимир Ђукановић, етнолог Музеја РС: Змијањски вез добио вјечни живот
Бањалука - Поносан сам што сам био на челу тима који је номиновао и на крају уписао змијањски вез на репрезентативну листу нематеријалне културне баштине UNESCO-а, јер све оно што није записано као да није ни постојало.
Рекао је ово за "Глас Српске" музејски савјетник и етнолог Музеја РС Владимир Ђукановић, који је нагласио да је још 2003. UNESCO донио конвенцију о заштити нематеријалног културног насљеђа, а која се односи на сва знања и вјештине које народ, група или појединац сматрају за свој визуелни идентитет, а који је очуван до данас.
- Нематеријално културно насљеђе се односи на усмене традиције, извођачке умјетности, друштвене обичаје, те обичаје који се односе на природу и свемир, као и вјештине у вези са старим занатима, што се на крају и односило на змијањски вез - појаснио је Ђукановић.
Он је нагласио да је БиХ морала да ратификује ову конвенцију, да би се змијањски вез могао уопште номиновати на листу, што се и десило 2009. Двије године касније формирана је прелиминарна листа нематеријалне културне баштине Српске, а касније је услиједила и измјена законске регулативе, да би се употпунила пријава на листу.
У цијели процес били су укључени и сви они који се на било који начин баве очувањем змијањског плавог веза. Између осталих, ту је било и Завичајно удружење "Змијање", које је и предложило да се управо змијањски вез номинује.
- Номинација је била веома захтјевна, нарочито нама у БиХ, који смо се први пут срели с тим. Све смо сами урадили, а истражујући, у ходу смо стицали сва потребна знања - истакао је Ђукановић.
У цијели процес дуготрајног рада били су укључени КУД "Веселин Маслеша" из Бањалуке, који у свом фундусу има изузетно богату збирку змијањског веза на ношњама.
- Са нама је било и Удружење жена "Дуга", основне школе "Бронзани Мајдан" и "Кола", Раденка Јунгић, која се већ низ година бави змијањским везом те КУД "Рибник". Сви смо кренули у заједничку активност. Између осталог, снимили смо промо-филм о змијањском везу, а у школама организовали курсеве веза, да би знања и вјештине пренијели на најмлађе генерације - појаснио је етнолог Музеја РС.
Интересантно је да су све жене из села које и дан-данас раде змијањски вез, училе дјецу овој јединственој техници и на тај начин је отргнуле од заборава.
- Надам се да ће ова наша иницијатива и уписивање змијањског веза на респектабилну листу пробудити свијест о заштити нематеријалног културног насљеђа. Зато бих позвао све локалне заједнице и оне који желе да нешто номинују што је значајно за очување њихове традиције да нам се јаве, а екипа Музеја РС ће радо то истражити и предложити за неку будућу номинацију - закључио је Ђукановић.
Нови пројекти
- Овчарство на Мањачи и Влашићу је пројекат који сам покренуо с циљем објављивања књиге о номадском сточарству на овим планинама. Тренутно обављам теренска истраживања и желим да прикажем један годишњи циклус ових номада. Поточаре Босанске Крајине је такође пројекат који је настао на основу теренских истраживања, која смо радили професор Митја Гуштин из Словеније и ја. Пројекат се бави стањем воденица на ријекама и потоцима у Босанској Крајини, а књига би требало да изађе до краја године - рекао је Владимир Ђукановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
