Змајева поезија благо збирке

Радмила Ђевић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Змајева поезија благо збирке

Фоча - Српска централна библиотека "Просвјета" у Фочи посједује драгоцјену збирку старих и ријетких књига, али нема повољне услове за њихово чување.

Више од пет стотина раритета и старих публикација које представљају право културно благо Републике Српске стоје у канцеларијским ормарима.

- Немамо посебне услове за чување, па књиге стоје у ормарима. Трудимо се да их чувамо од влаге, пошто је зграда стара, док не набавимо стаклене витрине са одређеном температуром и влагом - каже директор Српске централне библиотеке "Просвјета" Славица Дивјак-Обреновић, која се сама брине о писаном благу.

Објашњава да се стара и ријетка књига дијели на два периода.

- Издања до 1900. године убрајају се у стару, а од 1900. до краја Другог свјетског рата у ријетку књигу. Старих књига имамо педесетак, остало су ријетке. Међу њима има различитих публикација, из области књижевности, историје, медицине, биологије, географије - казала је Дивјак-Обреновић.

Најстарије дјело које фочанска библиотека посједује јесте књига на њемачком језику из 1844. године.

- Ријеч је о књизи "Освајачки рат", штампаној у Браншвајгу. Одмах иза ње је врло луксузно опремљена "Света Рожалија Панормитанска Дивица", која је штампана у Пожеги 1863. године - каже Дивјак-Обреновић.

Раритет на који је библиотека веома поносна јесте збирка великог српског пјесника Јована Јовановића Змаја "Ђулићи и Ђулићи увеоци" из 1889. године.

- "Ђулиће" које имамо илустровао је сам пјесник, штампани су у Загребу поводом педесет година његовог рада, а он их је и приредио - наводи Дивјак-Обреновић.

Неколико ријетких књига фочанске библиотеке дио су међународног пројекта "Еуропеана колекције 1914-1918: Сјећања на Први свјетски рат".

- То је дигитална збирка драгоцјених извора из европских националних библиотека. На захтјев Националне библиотеке Србије и Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске у пројекат је ушао увезани часопис "Народно јединство" од првог до 66. броја из 1918. године - истиче Дивјак-Обреновић.

Дигитализација

Славица Дивјак-Обреновић каже да планирају дигитализацију вриједних књига.

- Нисмо технички опремљени за дигитализацију. Књиге су заиста интересантне и привлачне, па смо зато одлучили да њихову љепоту подијелимо са нашим суграђанима и поставили смо изложбу која је била врло посјећена - каже Дивјак-Обреновић.

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.