Фото: Дејан Јовичић
СРБАЦ - Награђивани србачки књижевник Жарко Шарић (81), који је написао 16 књига за дјецу и одрасле, промовисао је синоћ у Градској галерији „Рајко Петковић“ у Српцу три нова наслова на којима је радио протеклих година.
Ради се о књигама „Завичајник“, „Kад јечам заруди и друге пензионисане приче“ и „Фајронт – нешто као аутобиографија“, а овом посљедњом, наговијестио је завршетак богате списатељске каријере.
- Послије моје тринаесте књиге, романа 'Баш се лијепо ратовало', прогласио сам фајронт. То сам радио већ неколико пута. Али писац је као пијанац, кад му нестане ракије, кад добије од неког нову чашицу, тада стигне инспирација. Писање је крвав посао и многи велики писци су говорили да је то велика мука, а кад се у писца усели злодух који га тјера, онда му не да мира док дише - навео је Шарић.
Идеју за књигу „Завичајник“ добио је након што је прочитао књигу „Kосово – најскупља српска ријеч“ Матије Бећковића.
- Помислио сам, ако може Матија, могу и ја у свом завичају. Имао сам толико рецензија, огледа, говора и приказа да се сабрало за цијелу књигу. Ако ништа друго, нека остане траг онима који долазе, да знају шта смо радили на пољу културе, какве смо ствараоце имали - рекао је Шарић.
О „Пензионисаним причама“ рекао је да су оне дух зрелог доба и приче о људима који се радују ситницама и успоменама - иду у бању, играју шах, друже се са унучићима. Када је ријеч о аутобиографији „Фајронт“, признао је да је то књига која се дуго „крчкала“, чекајући да се скупе услови, спонзори и храброст.
- Читајући их, ни млади неће ништа изгубити, само ће се можда, као и ми некада, изненадити како брзо и неочекивано пролази младост – истакао је Шарић.
Предсједница Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Србац, Бранка Санчанин, рекла је да је Шарић без икакве дилеме најплоднији прозни писац у оквиру завичајне збирке Народне библиотеке Србац и србачке Просвјете. Додала је да су његове нове књиге повезане као три поглавља једне велике приче, чији је најважнији јунак, град Србац.
- Ово можда није трилогија у класичном смислу, али јесте по свом унутрашњем јединству. Цијели Жарков опус заправо је једна велика, иста прича, најчешће о његовом родном граду. Јер Жарко и Србац су као формула, између сваког њиховог дијела можете ставити знак једнакости. Ту нема разломка - рекла је Санчанин.
Сваки досадашњи „фајронт“, истакла је, био је само пауза до сљедеће идеје па зато не вјерује његовим бројним изјавама да престаје писати.
- Kад је књижевност у питању и његова обећања да је завршио, да је 'пописао шанк', ту му немојте ништа вјеровати. Он ће нас још изненађивати - увјерена је Санчанин.
Пензионисани професор српског језика и књижевности из Српца, Kрсто Чавор, рекао је да прати Шарићев рад од првих дана.
- Све његове књиге сам прочитао, и оно што ме увијек изнова изненади јесте лакоћа којом пише. А управо та лакоћа је најтежа, да нешто напишете једноставно, а да дирне. То је најтеже у књижевности - рекао је Чавор.
Магистар српског језика и књижевности Драгана Нуждић поручила је да су нови Шарићеви радови непобитни доказ да се култура и даље бори и да још постоје људи који, „не одустају од правих вриједности“.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике