Вуков рјечник из 1852. ријетко благо

Приједор - Најстарије дјело, међу 55.000 наслова, колико их има приједорска Народна библиотека “Ћирило и Методије”, стара је и ријетка књига “Српски рјечник”, који је са ријечима тумаченим на њемачком и латинском језику прикупио и издао Вук Стефановић Караyић 1852. године у Бечу.

Директор библиотеке Мара Ећим потврдила је да је ова књига у власништву библиотеке још од 1897, што само потврђује од када датира библиотекарство на овим просторима. Вуков рјечник само је једна од 965 књига из легата чувене приједорске трговачке породице Митриновић, која је изродила и једног умјетника.

“Српски рјечник” Вука Стефановића Караyића из 1852. је друго допуњено издање, прво је објављено 1818. године. Рјечник је посебно занимљив славистима, јер је Вук Стефановић Караyић објашњавајући одређени термин испричао читаву једну причу.

- Легат се веже за сликара Драгутина Митриновића (1903-1997), који је општини Приједор шездесетих година 20. вијека понудио око пет хиљада библиотечких јединица, али је тражио одређене услове у којима ће се књиге чувати - рекла је Ећимова.

Додала је да библиотека нема довољно простора да чува све наслове, па је општина преузела само дио књига које имају велику историјску вриједност.

- Ријеч је о дјелима Чарлса Дикенса, Фјодора Михаиловича Достојевског, Александра Пушкина. Те књиге читаоци могу да читају само у читаоници, не дозвољавамо да их износе из библиотеке. Оне су посебно интересантне студентима и историчарима - казала је Ећимова.

Легат чине и белетристика, као и књиге штампане на руском језику.

У међубиблиотечкој размјени Народна библиотека Србије је тражила одређене књиге у пројекту “Еуропеана” које обрађују период Првог свјетског рата од 1914. до 1918. године.

- У нашем легату нашли смо пет књига које су интересантне и дали смо их на дигитализују, да би ушле у европски програм обиљежавања стогодишњице почетка Првог свјетског рата, која ће бити 2014. године - казала је Ећимова.

Истакла је да педесетак књига из овог легата чека на рестаурацију, а ускладиштене су да би се спријечило њихово даље пропадање.

Вриједна дјела

- Потрудићемо се да уђемо у неке европске програме, да бисмо сачували вриједне књиге, старе новине... Ријеч је о дјелима која свакако заслужују да буду отргнута од заборава - казала Мара Ећим и додала да је Народна библиотека “Ћирило и Методије” смјештена у простор Музеја Козаре. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.