Велики јубилеј у Бањалуци: Изложба поводом 180 година "Луче микрокозме" и откривање Његошеве бисте у НУБРС

БАЊАЛУКА - Изложба „Зрака сјајна огња бесмртнога“, приређена поводом 180 година од објављивања спјева „Луча микрокозма“ Петра II Петровића Његоша биће свечано отворена 24. јуна, са почетком у 13 часова у изложбеном салону Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске у Бањалуци.

Аутори ове значајне изложбе су Радмило Маројевић и Јелена Јањић.

Бесједа о Његошевом космогонијском спјеву

Као увертира за свечано отварање изложбе, истог дана у 12 часова у Сали "Јаблан" Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, проф. др Радмило Маројевић одржаће инспиративну бесједу под називом "Луча микрокозма" (1845/1846 ‒ 2025/2026). Његошев космогонијски спјев који је и поема о души човјековој". Професор Маројевић ће кроз ово излагање публици приближити дубоке филозофске, религиозне и космолошке димензије овог бесмртног дјела.

У оквиру самог отварања изложбене поставке, предвиђен је још један свечани чин који ће додатно обогатити овај културни догаћај – откривање бисте Петра II Петровића Његоша.

Умјетнички гениј Владимира Јокановића

Бројни знаменити књижевници налазе се у богатом вајарском опусу свестраног умјетника Владимира Јокановића, а међу њима посебно мјесто заузима управо биста српског генија са Цетиња. Ова скулптура је рад академика, примаријуса, доктора медицинских наука, научног сарадника, вајара и књижевника, истинског ренесансног ствараоца Владимира Јокановића.

Јокановић је рођен 25. септембра 1936. године у Себешићу, код Травника. Основну школу завршио је у Турбету, гимназију је уписао у Травнику, док је матурирао у Сарајеву. Стоматолошки факултет завршио је у Београду 1961. године, гдје је касније и специјализовао максилофацијалну и оралну хирургију. Своје стручно усавршавање наставио је у водећим европским и регионалним медицинским центрима – Бечу, Берлину, Љубљани и Загребу. Докторат медицинских наука успјешно је одбранио на Медицинском факултету у Сарајеву 1980. године, док је престижно звање примаријуса стекао 1981. године.

Четврт вијека свог живота и каријере провео је у Осијеку, а од 1992. године живи и ствара у Новом Саду, гдје је радио на Одјелу за максилофацијалну и оралну хирургију. Од 2006. године је почасни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, као и редовни члан Друштва књижевника Србије. Оснивач је и предсједник Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине, која активно дјелује од 1992. године. Такође, у периоду од 1984. do 1990. године био је члан предсједништва Савеза лекарских друштава Југославије.

Импресивна биографија српског вајара и писца

Књижевним радом Јокановић је почео да се бави још као средњошколац. Данас успјешно пише поезију, есеје, биографије и оштроумне афоризме. Иза себе има објављене чак 42 књиге, као и 56 научних и стручних радова из области медицине.

Када је ријеч о његовој вајарској каријери, занат је пекао код врхунских мајстора: учио је код Маријана Коцковића у Сарајеву (од 1954. до 1956. године), код чувеног Ристе Стијовића (од 1957. до 1961. године), као и код Вање Радауша (од 1972. до 1975. године). До сада је имао чак 35 самосталних изложби у земљи и иностранству, уз учешће на великом броју колективних поставки.

Владимир Јокановић је аутор више од 100 спомен-биста које краси јавне просторе широм Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије. Према ријечима Душана Шкорића, угледног историчара умјетности, Јокановићево вајарско дјело у посљедње три деценије с правом заузима изузетно значајно мјесто у цјелокупном корпусу српске културе.

Поред медицине, вајарства и књижевности, Јокановић се са великим успјехом бавио новинарством и уређивачким радом. Четири године је провео као уредник часописа "Лијечничке новине" у Загребу, а покретач је и главни уредник стручног листа "Vox medici" у Новом Саду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.