Српски језик угрожен са свих страна

Београд - У Задужбини "Доситеј Обрадовић" јуче је одржан округли сто на тему "Српски језик и писменост", поводом Свјетског дана писмености, који је обиљежен 8. септембра, а на коме је упозорено да је више од милион људи у Србији функционално неписмено, јавља Танјуг.

Управница Задужбине Мирјана Драгаш рекла је да је циљ скупа да се у духу циљева и дјела Доситеја размотре актуелни проблеми српског језика и стање писмености у нашем народу. Као основне проблеме Драгаш је навела кварење језика, односно све више неправилности у говору и писању, затим стварање нових језика у региону из базе српског језика, као и ширење електронских медија што доводи до употребе глобалног, свјетског језика, уз питање како ми у тим ситуацијама штитимо свој језик.

Уредник у Задужбини Марко Недић истакао је да су то увијек актуелне теме, а и веома битне, јер је језик знак идентитета - личног, националног, културног и духовног.

То је важно поготово у овом моменту када је српски језик угрожен са више страна, додао је он, најављујући да је данашњи округли сто почетак интензивног рада Задужбине "Доситеј Обрадовић" у тој области.

У разговору су учествовали лингвисти, историчари језика, стручњаци за морфологију, синтаксу, фонетику, етимологију, али и писци и књижевни критичари Јован Ћирилов, Раша Попов, Вељко Брборић, Владо Ђукановић и други.

Ћирлов је изјавио да треба законом обезбиједити да постоје лектори у свим издавачким и новинским кућама, као главни дио борбе за писменост и правопис.

Творцима правописа препоручио је да се у вези са дилемама, на примјер да ли се нешто пише заједно или одвојено, коначно опредјеле па да сви пишемо исто, јер је правопис битан дио људске цивилизације.

Што се тиче избора писма, "свјестан сам да се у мору свјетске латинице треба борити за ћирилицу, али никако административним мјерама и забраном латинице код нас", рекао је он.

Попов је одржао надахнуто слово о везницима и ријечцама у српском језику, као што су дакле, ли, зар, баш, иначе, бар, већ, пак...

Те партикуле чине оно најживље у језику, рекао је он, осврнувши се на ставове које су о томе заступали Доситеј, Ђура Даничић, Вук Караџић.

Професор Брборић напоменуо је да је добро да имамо Свјетски дан писмености, јер је у Србији сваки дан - дан неписмености, имајући у виду на објав     ене податке.

- У Србији има више издавачких кућа него лектора и више медија него лектора. Aпеловали смо на министарства просвјете и културе да се то поправи, увијек су нам обећавали, али никад ништа нису урадили - рекао је он.

Брборић је оцијенио да ђаци из наших школа излазе најчешће тек полуписмени.

- Сви ми се свакодневно обраћамо једни другима. Наравно, најважније је шта кажемо, али је врло важно и како то кажемо, односно напишемо - истакао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.