Српска књижевна елита на Сајму књига у Солуну
Солун - Међународни сајам књига у Солуну, за чије отварање је све било спремно, до закључења овог броја нашег листа окупио је угледне српске писце који ће у Грчкој представити своја најбоља издања.
Србија је ове године почасни гост солунског Сајма књига, који се одржава под мотом “Једна књига мијења свијет”, а посвећен је стогодишњици ослобођења Солуна у Балканским ратовима.
Међу српским писцима који своје стваралаштво лично промовишу на солунском сајму су Душан Ковачевић, Светислав Басара, Вида Огњеновић, Биљана Србљановић, Горан Петровић, Владислав Бајац, Драган Великић, Боривоје Aдашевић, Горан Милашиновић, Јелена Ленголд, Тања Крагујевић, Зоран Пешић Сигма и Јасминка Петровић. Ријеч је о књижевницима који ће учествовати на промоцијама својих књига у преводу на грчки језик.
Прослављени српски режисер Емир Кустурица требало је синоћ у Солуну да представи грчко издање књиге “Смрт је непровјерена гласина” у издању “Патакиса”. Према најави, осим Кустурице у сали “Кикифорос Вретакос” требало је да говоре писци Никос Панајотопулос и Соти Тријантафилу. То означава и почетак представљања савремене српске књижевности у Солуну. Кустуричина књига је преведена на десетак језика, као што су енглески, француски, италијански, њемачки, руски, чешки.
Књижевница Љиљана Хабјановић-Ђуровић отпутовала је на сајам у Солун, али на позив грчког издавача. Такође, познати грчки писац Титос Патрикиос изразио је жељу да учествује у српском програму, када је чуо да је Србија почасни гост.
На штанду Србије учествоваће и српски преводиоци Гага Росић, Мина Радуловић и Мома Радић, књижевни критичари Aлександар Јерков, Васа Павковић, Младен Весковић, као и неки грчки књижевници, академици, филолози...
Намјенски за овај наступ српске књижевности у Солуну, Министарство културе Србије подржало је превођење на грчки језик и објављивање неколико књига. То су “Карантин” Раше Ливаде, “Породичне приче” Биљане Србљановић, “Троугао, квадрат” Горана Милашиновића, “Генерална проба самоубиства” Душана Ковачевића и “Воз за једног путника” Зорана Пешића Сигме.
Драме Душана Ковачевића у Грчкој су врло радо извођене, Светислав Басара има неколико наслова преведених на грчки, а романи Владислава Бајца “Друида из Синдидуна” и “Хамам Балканија” такође су објављени на грчком.
Србија је посебан програм посветила Данилу Кишу (прошле године у Грчкој је објављен “Час анатомије”), Милораду Павићу и Јустину Поповићу. У дискусији поводом изложбе “Aндрић, писац и (или) дипломата” учествоваће Тања Корићанац, Христос Гувис, грчки преводилац, Васа Павковић и Драган Жупањевац, амбасадор Србије у Грчкој.
Посјетиоци сајма имаће прилику да чују српске пјеснике како читају своје стихове на Првом међубалканском фестивалу поезије, а биће представљена и антологија српске поезије “ХЕМУС”. У програму за најмлађу публику биће радионица за српску дјецу у Солуну, као и перформанс глумице Aгни Струмбули, инспирисан грчким издањем “Српских бајки”.
Штанд Србије смјештен је на 120 квадрата и подијељен је на четири цјелине: православна књижевност, дјечија, изложба о Иви Aндрићу и савремени српски писци.
Република Српска
Представљање Републике Српске у Солуну организовали су Министарство просвјете и културе и Народна и универзитетска библиотеке РС. Програм на штанду Српске почеће промоцијом енглеског превода књиге “Додик чувар Српске” Милана Љепојевића, а биће настављен промоцијом “Избора из савремене књижевности Републике Српске”, презентацијом Aндрић града и шест институција културе Српске.
Прилику да лично учествују на сајму добили су књижевници Татјана Бијелић, Тања Ступар-Трифуновић и Предраг Бјелошевић. Свој штанд на сајму има и Задужбина “Петар Кочић” Бањалука - Београд.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
