Седам деценија од смрти Томаса Мана: Писац златног пера

БЕОГРАД - Томас Ман, велики њемачки писац, истакнути противник лудила нацизма овај свијет напустио је 12. августа 1955. пре 70 година.

Већ првим романом "Буденброкови" објављеним 1901. млади Томас Ман представио се као велики писац, иако га, како најчешће бива, јавност није брзо прихватила. Тек потоња издања овог дјела донијела су му шире признање. И када је готово три деценије потом, 1929. године, добио Нобелову награду за књижевност, признање је услиједило због "Буденброкових" док му је рецимо "Чаробни бријег" који је тада већ био познат, и данас се најчешће сматра његовим најуспјелијим романом, донио негативне критике чак и оних који су му додијелили Нобелову награду.

Ман је био у извјесном смислу нетипична књижевна појава. Био је изразити индивидуалист. Није припадао никаквим књижевним групама, ма какво сврставање било му је одбојно. Држао се резервисано, уздржано, према људима уопште. Његова дјела углавном су била плод личног искуства, већина његових књижевних јунака били су реалне личности, од времена одрастања у Либеку до позних дана.

Будући да је његово писање било благо критичко, иронично, одмјерено духовито, понекад пецкаво, услиједила су бројна непријатељства оних који су се препознали. У родном Либеку је отуда, послије појаве "Буденброкових" био готово омрзнут. Нешто слично га је пратило током читавог живота.

Чак и у поратном периоду, раних педесетих добијао је уз званична признања и пријетећа писма, плод оног што је говорио и писао о својим сународницима због подршке нацистичком режиму.

Доживио је да га у Вашингтону саслушава и један конгресни комитет, због наводних неамеричких ставова и извјесног разумијевања за политику званичне Москве. Био је једна од жртава антикомунистичке панике у САД раних година хладног рата. То је, вјероватно пресудно допринијело одлуци да се 1951. врати у Европу, иако је увелико био грађанин САД. Остатак живота је провео у Швајцарској, на ободу Циришког језера, поред честих путовања по Њемачкој.

Томас Ман рођен је на Балтику, у Либеку, старом ханезеатском трговачком граду у шта је његова породица била дубоко уткана, јуна 1875.

Отац, изданак старе трговачке лозе, био је успјешан пословни човјек и угледни, дугогодишњи градски сенатор. Мајка, рођена је у Бразилу била је дјелимично португалског поријекла. Било је то срећно, богато дјетињство у бројној и престижној породици.

После очеве смрти 1891. прилике су се промијениле, иако је породица, захваљујући ваљаним улагањима била углавном обезбијеђена.

Школа га није занимала, поједине разреде је и понављао, а његов коначни резултат је накнадно тумачен, вјероватно великодушно, као осредњи.

Писање га је међутим привлачило од најранијих дана. Оглашавао се у школском часопису, како су уосталом почињале многе успјешне литерате те епохе. Забиљежено је да је у једном писму 1889. тада четрнаестогодишњи Ман себе представио као "лирско драмског пјесника".

Био је ученик завршног разреда средње школе када се 1894. пресељава у Минхен, гдје се његова мајка претходно већ настанила.

Извјесно вријеме радио је у једном осигуравајућем предузећу. Паралелно пише, и објављује. Пошто је наишао на повољан пријем напушта посао, извјесно вријеме прати предавања на Техничком факултету у Минхену, опробава се као новинар. Био је сарадник и познатог сатиричког недјељника Симплицисимус. Пошто му је очева заоставштина, по стицању пунољетства, омогућавала самосталност, опредјељује се за позив слободног умјетника, писца.

Вјероватно кључни период младог Томаса Мана био је боравак с братом Хајнрихом у Италији 1896/1897. У Палестрини, тридесетак километара источно од Рима, написао је неколико новела и, најважније, започео рад на "Буденброковима".

У том периоду, све до Првог свјетског рата, који се за њега испоставио као прелом, Томас Ман је показивао склоност реакционарним политичким ставовима. Био је не само пропагатор вриједносног модела њемачког империјализма, него, макар дјелом, и антисемита, како се види из његових текстова објављиваних у часопису Двадесети вијек. Истина, антијеврејски стереотипи које је тада испољавао били су у то вријеме врло чести, па и међу великим писцима. Њемачке ратне напоре у Првом свјетском рату свесрдно је подржао. Нека врста преумљења започела је позних година рата.

 

Свеједно, 1900. године, успјело му је да се ослободи војне обавезе, с лажном дијагнозом равних стопала. Тај мотив појавиће се у његовим "Исповијестима преваранта Феликса Крула". Преиспитивање је постало видно текстом "Размишљања неполитичког човјека" који се појавио крајем 1918.

У периоду Вајмарске Њемачке, двадесетих, изјашњава се за републику, либерализам, прикључује се Паневропском покрету грофа Калергија, утемељеном 1922.

Прво, двотомно издање "Буденброкових" из 1901. није изазвало много реакција. Када се појавило ново издање, сада једнотомно, 1903. Томас Ман је постао познат као писац. Имао је тада 28 година. Био је то, дјелом, приказ његове породице, а исто тако и самог Либека. Већина приказаних, међутим, није била одушевљена.

Оженио се 1905. након подужег удварања, Катарином Каћом Прингсхајм, из добростојеће, банкарске породице, поред чињенице да је имао извјесне хомоеротске дилеме, видне и из његових дјела, као "Смрт у Венецији" и из постхумно обављених Дневника.

Катјин боравак у Давосу, 1912. године, био је предложак за Манов "Чаробни бријег" писан од 1913. до 1924. Био је то велики успјех. "Чаробни бријег" био је дјело о Европи, њеним мјенама, психолошким и моралним ломовима, као што ће потоњи "Јосиф и његова браћа" бити универзална општељудска тема. Иако је то, како би Ман рекао, било психологизирање мита, поруке су биле универзалне.

Године 1925. започиње рад на дјелу "Јосиф и његова браћа" чији ће се четвти том појавити тек 1943.

Октобра 1930. приликом обраћања у Бетовеновој дворани у Берлину Томас Ман је националсоцијализам описао као "гигантски талас ексцентричног варварства и примитивног, масовног, вашарског дивљаштва, у форми масовних грчева (…) дервишког понављања монотоних слогана".

Фебруара 1933. током пропутовања по Европи, Холандији, Белгији, Француској, и одмора у Швајцарској, најближи га, из Минхена, упозоравају да се не враћа у Њемачку, гдје су нацисти преузели власт.

Вила у Минхену им је конфискована, укључујући и другу имовину. Формално оправдање било је неуредно испуњавање пореских обавеза.

Од средине тридесетих повремено борави у САД, гдје је широко прихваћен. У прво вријеме узима Чехословачко држављанство. Њемачки универизитети одузимају му у тој фази чак и почасне докторате, као Универзитет у Бону, децембра 1936. иначе додијељен 1919. године.

Те 1936. у будимпештанском њемачком часопису Пештер Лојд, Ман објављује есеј "Ацхтунг, Еуропа!" (Европо, пажња!) упозоравајући на све агресивније зло.

Године 1938. породица Ман се сели у САД. У прво вријеме боравили су у Принстону, гдје Томас постаје универзитетски професор.

У то вријеме ради на роману о Гетеу, уобличеном крајем 1939. који ће се појавити под именом "Лота у Вајмару". Преселиће се потом у Калифорнију, гдје је све вријеме рата водио радијски програм намијењен Њемцима познат под именом "Њемачки слушаоци!" Сународници су га оптуживали да је Њемце сматрао колективно одговорним, за шта има основа. Постао је грађанин САД 1944.

Био је међу ријеткима којима се Хитлер директно обраћао у јавним говорима.

Манов "Доктор Фауст" на ком је радио од 1943. до1947. у лику Адријана Леверкина, био је заправо приказ како је Њемачка одабравши Хитлера направила уговор са персонификацијом зла.

Јуна 1952. настањује се у Швајцарској, разочаран приликама у САД гдје умире августа 1955. Посјећивао је Њемачку, с подјељеним осјећањима, како су га уосталом и сународници доживљавали поред свих званичних ограђивања од учинка нацизма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.