Рођендан пjесника Утопљених душа

БЕОГРАД - На данашњи дан, 10. марта 1880. године, у селу Заблаћу код Чачка, рођен је велики српски пјесник, извјештач са фронта у балканским ратовима и родољуб, Владислав Петковић Дис.

Прије 132 године, на данашњи дан, у породици механџије Петковића, досељеника из околине Куманова, рођено је девето дијете. Син Марије и Димитрија Петковића, на крштењу у Цркви Светог Архангела Гаврила, добио је име Владислав. Остала дјеца Петковића, њих четворо, рођена су у Чачку.

Пјесмом „Идила” потписаном псеудонимом Дис, Владислав Петковић огласио се 1903. године у „Српском књижевном гласнику”. Име Дис стајаће и на корицама прве пјесничке збирке „Утопљене душе”, објављене 1911. године у Београду о ауторовом трошку. „То је онај живот где сам пао и ја” први је стих „Тамнице”, прве пјесме у првој Дисовој књизи.

Две године касније Дис је објавио збирку родољубивих пјесама „Ми чекамо цара”, инспирисану балканским ратовима и ослобођењем јужних српских крајева.

Био је извјештач са фронта у балканским ратовима, преживио је повлачење преко Албаније, за вријеме Првог свјетског рата, стигао је до Крфа, а затим до Француске, гдје пише своју посљедњу збирку пјесама Недовршене песме.

Посртања и понеки „весели часови” пратили су Диса до краја живота, до трагичне зоре 17. маја 1917. године, када је брод „Италија”, којим се из Француске враћао у Грчку, потопила њемачка подморница.

Међу утопљеницима, пронађено је тијело пјесника „Утопљених душа” који је из Француске путовао на Крф.

Име пјесника, у његовом завичају, носи основна школа, улица, Библиотека и велика пјесничка манифестација. У Чачку је управо почело 49. Дисово прољеће, и трајаће до 1. јуна, када ће престижна „Дисова награда” бити уручена Драгану Јовановићу Данилову.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.