Радомир Митрић - Роман Шум сабира сјећања

Крагујевац - За мене ова награда представља неизмјерну вриједност, јер се ради о темама које сам носио у себи годинама, од доба дјечаштва, које је било изнимно тешко, обојено тамним бојама ратне јаве.

То је мој први прозни рукопис, и због тога ми је било битно да тај мој улазак у прозу буде вреднован на неки начин, да сазнам да ли могу да наставим даље са писањем прозе.

Рекао је ово за "Глас Српске" књижевник Радомир Д. Митрић, који је недавно добио награду "Позив на путовање", коју додјељује издавачка кућа "Моно и Мањана" у оквиру едиције "Путеви". Митрић је награђен за рукопис романа "Шум Панонског мора".

- Награда има велики подстрек за мене, јер је то књига мог живота. Имао сам ту срећу да сам до сада добио неке награде за поезију, и увијек се потврдило да оне најбоље опомињу и уче строгости писања, којој тежим од када сам почео да пишем. Пошто се велики дио књиге заснива на мојим путописима, тако име награде добија свој призвук у њеном дискурсу - истакао је Митрић.

Митрић открива да наслов "Шум Панонског мора" открива метафору мора које се повукло у дубину земље и "све нас који живимо овдје, чини на неки начин, бродоломницима".

- Ријеч је о књизи која сабира сва моја искуства и у којој покушавам да нађем есенцију сјећања и осјећања. Слојевито, полиморфно дјело, "Шум Панонског мора", написано је у форми романа-мозаика као хибридног жанра, који се у неким сегментима ближи антироману - појашњава Митрић.

Он додаје да је роман конципиран као лавиринт са онолико улаза колико има поглавља, која су написана тако да могу бити потпуно засебне приче а које ипак спаја једна одређена црвена нит.

- Роман се базира у приповиједању на два нивоа, садашњег и негдашњег, митског и стварног, који се као у филму, непрестано смјењују. Књига је истовремено хроника тих дана, али и дијалог са умјетношћу и свим њеним важним феноменима. То је вјера у књигу, која је острво, кула и свјетионик. Острво као начин издвајања из ратне стварности, кула као начин одбране, а свјетионик као могућност да се неком одашаље порука - каже Митрић.

Поред тога, додаје Митрић, роман носи особен печат протеклог рата у БиХ и у њему је омаж његовом брату, који је трагично настрадао у рату.

- То је омаж читавој генерацији, омаж једној младости, која је искрварила и од које су остали стихови испред Машинског факултета у Бањалуци да нас опомињу колико су ратови страшне појаве и колико су жртве свих ових жетви на овом простору трагичне. Ти стихови су ме увијек опомињали да морам да завршим ову књигу - рекао је Митрић.

Млади књижевник се из Бањалуке преселио у Крагујевац и истиче да су и Српска и Србија исти духовни и књижевни простор, уз напомену да је књижевна сцена Србије много продуктивнија.

- Ријетко нека књига аутора из Српске одјекне у Србији. Треба да буде сасвим другачије, односно треба децентрализовати културне центре моћи, да би се стање промијенило. Већина добрих писаца стиже из мањих средина. Не вјерујем у награде за животна дјела, треба награђивати младост, тако се исправно смјењују генерације писаца - каже Радомир Митрић.

Нови рукописи

- Паралелно са овим рукописом који је награђен, а који ће се врло брзо наћи у књижарама Србије и Републике Српске, написао сам и књигу поезије "На путу за Хесперију". Чим се појави понуда од неке издавачке куће која има одређени кредибилитет, настојаћу да је објавим. Тренутно пишем роман "Човјек који је изабрао своју смрт". У посљедње вријеме читам највише путописа, а препоручио бих путописе Кенета Вајта - каже Радомир Митрић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.