Промоција у Кући Милановића: Писац Славко Танасић отргнуо завичај и традицију од заборава

Сања Микић Галерија
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Kuća Milanovića / Promocija knjiga pisca Slavka Tanasića Фото: Promo | Kuća Milanovića / Promocija knjiga pisca Slavka Tanasića

БАЊАЛУКА - Драги моји пријатељи, изузетно ми је задовољство и част што могу да вас поздравим на овој мојој промоцији, што сте се одазвали у толиком броју. Ево, и здравице и ове уводне гусларске пјесме најавили смо ову промоцију, а она не би била то што јесте да двије сјајне дјевојке, двије сјајне пјесникиње нису модератори и водитељи, Неда Гаврић и Милкица Марјановић.

Рекао је ово познати крајишки пјесник Славко Танасић на почетку свечане промоције његових нових књига – збирке пјесама "Бити или не бити пјесник" и збирке прича и приповиједака "Точак тече у Црно море", која је одржана 15. јуна, са почетком у 19 часова, у препуној сали Кућа Милановића у Бањалуци.

Вече је отворено традиционалном здравицом коју је говорио пјесник, глумац, рецитатор и здравичар Вујо Станивук, а потом је настављена уз аутентичне звуке гусала и пјесму Васе Драшковића, што је публици одмах приближило дух завичаја и старина о којима Танасић пише.

Чувари запостављеног књижевног простора

Професор доктор Ненад Новаковић је у свом обраћању истакао да ове књиге имају велику и трајну вриједност јер од заборава чувају ауторе, људе и догађаје са једног помало запостављеног књижевног простора, због чега ће њихов значај тек у потпуности доћи до изражаја у будућности.

- Оне покривају један простор књижевни, стваралачки који је помало запостављен, око кога нико није водио рачуна. Или је водио рачуна, а није у том обиму. Моје убјеђење је да ће ове књиге имати своју вриједност и свој значај у времену које долази. Зато што оне покушавају да од заборава и од неке скрајнутости сачувају и ауторе, али и она догађања која су нама страна, нагласио је Новаковић.

Бити пјесник у борби са животом

Збирка пјесама "Бити или не бити пјесник" треће је по реду књижевно остварење Славка Танасића. Писац и пјесник Војин Тривуновић је поводом ове промоције издвојио кључне дијелове из своје рецензије под насловом "Ипак бити", истакавши да је Танасићева поезија оригинална и дубоко утемељена на великим књижевним истинама о животу и постојању, чиме се он јасно издваја од површних пјесника који данас преплављују књижевну сцену.

- Танасић се разоткрио, скривајући своје право лице иза великог Вилијема. Заправо, наводећи његове стихове на самом почетку, он потврђује исказану суштину живота, па и судбоносно повјеравање поезији. Славиша ништа друго не чини, већ нас учи давно написаним подукама о постојању. "Бити" се може тумачити као активно постојање, као живот са свим својим борбама и изазовима, док "не бити" сугерише непостојање, смрт као ослобађање од животних брига. Дакле, нема тога пјесника који несвјесно баштини поезију писану или усмену. И свако је доноси на свој начин. Ту не подразумијевам надрипјеснике који надиру као поплава и све их је више. Ова поезија је оригинална и пјесник ју је дуго носио у себи, рекао је Тривуновић.

Спасавање дјетињства

О новој збирци приповиједака "Точак тече у Црно море" прочитана је надахнута рецензија писца Миладина Берића, који наводи да је ова књига, инспирисана аутором као главним јунаком и отворена великим свјетским цитатима, спасила његово дјетињство од заборава и учинила га доступним свима како се приближавају крају свог животног пута.

- Точак који тече у Црно море је свакако инспирисан животом аутора који је и главни јунак свих прича које се налазе између корица. Поред тога, сваки од циклуса има свој увод који чине више или мање познати цитати великих књижевних имена који су на аутора оставили снажан утисак. Тако, примјера ради, први циклус отвара цитат најпознатијег грмечлије Бранка Ћопића. Овај цитат, односно један његов дио могао би се узети као мото ове књиге, а он гласи: "Под том смиреном, разливеном водом ћутало је његово дјетињство са свим својим тајнама, несташлуцима и непоновљивим чарима. Ћутало је у добро чуваној родној колијевци завичаја." Да није написао овај свој точак, Славково дјетињство би остало скривено и само повремено би, посебно у ноћима када све потоне у меланхолију, знало да извири на површину. Захваљујући овој књизи, оно је постало доступно свима онима који то пожеле, а таквих ће бити свакако много, јер што смо ближи ушћу, односно свом Црном мору, све се чешће окрећемо ка извору, написао је Берић.

Животни и стваралачки пут

Славко Славиша Танасић је рођен 27. фебруара 1958. године, у засеоку Танасићи (Бањица), у Доњем Раткову, општина Кључ. Прва четири разреда основне школе завршио је у ОШ "Раденко Стојнић" 1969. године у радничкој колонији Ланиште, док је пети разред завршио у ОШ "Никола Мачкић" у Кључу. Пуно осмогодишње школовање окончао је у ОШ "Војо Станаревић" у Рипчу, поред Бихаћа 1973. године. У Гимназији "Моша Пијаде" у Бихаћу похађао је прва два разреда, а завршио у Средњошколском центру "Лазар Ђукић" у Кључу 1977. године.

Дипломирао је на Правном факултету у Бањој Луци 1982. године. Од 1983. до 1995. године живио је и радио у Босанском Петровцу, а од 1995. године континуирано живи и ствара у Бањој Луци.

Главни је и одговорни уредник часописа "Наш Светионик", те предсједник Удружења грађана "Светионик" из Бање Луке. Љубав према књизи родила се још у раној младости, а прва пјесма "Туга за Бранком" написана је 1984. године. Од 2014. године активно почиње да се бави прозним стваралаштвом. Написао је 2021. године збирку дјечијих прича "Ника", а 2024. године издао је и објавио збирку прича и приповиједака "Грмања".

Збирка пјесама "Бити или не бити пјесник" његово је треће по реду књижевно дјело, док збирка прича и приповиједака "Точак тече у Црно море" излази из штампе почетком 2026. године. У припреми за издавање су и сатира "Тако ти је то, мој Петрашине", књига "Коријени рода мога", збирка пјесама "Грмечке сузе", те романи "Зашто књига чита?" и "Књига о књизи".

Богат културно-умјетнички програм

У прелијепом амбијенту Куће Милановића у промоцији су учествовали Неда Гаврић, Милкица Марјановић, Ненад Новаковић, Војин Тривуновић, Вујо Станивук, Радомир Вулин, Селена Берић те чланице КУД-а "14. фебруар", које су извеле традиционалне пјесме.

Музичку пратњу и врхунску атмосферу током вечери обезбиједили су Мирко Кесић на гитари, Сергеј Вањин на клавиру и Васо Драшковић на гуслама. Организатори ове изузетне промоције су Удружење грађана "Светионик", Издавачка кућа "Бесједа" и Културна установа Кућа Милановића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.