Преминуо публициста, рок критичар и редитељ Душан Весић

БЕОГРАД - Послије дуге и тешке болести у Београду је преминуо Душан Весић, књижевник, рок критичар, новинар, музички продуцент и редитељ, један од најзначајнијих хроничара југословенске рок сцене. Имао је 66 година.

Вијест о Весићевој смрти на друштвеним мрежама потврдила је његова дугогодишња сарадница и пријатељица Сандра Ранчић, преноси "Хедлајнер".

Весић је рођен 27. октобра 1959. године у Београду, а како је сам за себе волио да напомиње, као клинац је желио да буде возач трамваја, али је тај план пропао кобног јунског дана 1972. године у Тучепима, када је буџет за сладолед свјесно потрошио на улазницу за концерт групе "Про арте".

Од тог тренутка музика је постала његова највећа фасцинација.

Од рок критичара до хроничара једне епохе

Весић је припадао генерацији новинара која југословенски рок није посматрала накнадно, из историјске перспективе, већ га је пратила док се стварао.

Од краја седамдесетих и током осамдесетих година писао је о музици и пратио извођаче и појаве које ће касније постати незаобилазан дио културне историје ових простора.

Радио је интервјуе и текстове за часописе "Здраво!", "Рок", "Поп рок", "Итд", "Ћао", а касније је био рок критичар листова "Политика", "Дуга", "Јеж" и "Џубокс".

Био је уредник домаће сцене у часописима "Рок" и "Поп рок", а од 1992. до 1995. године директор фестивала забавне музике "Београдски шлагер - Менаџер".

Послије једне спортске повреде која га је трајно одвојила од свирања бубњева, кратко је студирао историју, а потом се посветио изучавању феномена југословенске популарне музике.

Током каријере радио је на различитим пословима. Пуштао је музику на школским плесовима, пјевао пратеће вокале на плочама група "Крвна група" и "Плави оркестар", радио као трговачки путник и продавао издања Ханке Палдум и "Ватреног пољупца" за "Сарајево диск".

Једно вријеме био је извршни продуцент и менаџер Марине Перазић, музички продуцент групе "Инстант карма", организатор рок концерата, а бирао је и музику за шестоструки ЦД бокс-сет "Седамдесете" издавачке куће "Kroacija Реkордс".

"Роковник" као документ једног времена

Од средине деведесетих година Весић се све више посвећивао видеопродукцији и документарном раду.

Његово можда најамбициозније телевизијско дјело био је култни документарни серијал "Роковник", који је кроз 40 епизода испричао историју југословенског рокенрола.

Касније је реализовао серију и документарни филм "ЕКВ - Као да је било некад", посвећене групи "Екатерина Велика", једном од кључних састава београдског и југословенског новог таласа.

Аутор је и два телевизијска филма о Бајаги, а велики дио његовог каснијег рада био је посвећен документовању људи, бендова и феномена који су обиљежили популарну културу бивше Југославије.

Књиге о "Бијелом дугмету", Маги и новом таласу

Весић, међутим, није био значајан само зато што је деценијама писао о рок музици. Посебно мјесто стекао је јер је искуство непосредног учесника музичке сцене касније претворио у документаристички и публицистички рад.

Био је близу људима и догађајима о којима је писао, али је с временским одмаком покушавао да реконструише ширу слику једног културног раздобља.

Управо је спој личног свједочанства, новинарског искуства и накнадног истраживања обиљежио његове књиге о неким од најважнијих феномена југословенске рок културе. О "Бијелом дугмету" објавио је књигу "Шта би дао да си на мом мјесту"(лагуна), која се сматра једном од најзначајнијих биографија овог бенда.

Посебно запажена била је његова биографија Маргите Стефановић, клавијатуристкиње "Екатерине Велике", под називом "Маги – Као да је била некад(Лагуна).

Пишући ту књигу, Весић је наглашавао да се служио историографским приступом, упоређивао свједочанства и провјеравао доступне изворе.

Књига је настала у вријеме када се име Маргите Стефановић често неправедно провлачило кроз странице српске таблоидне штампе, па је Весић настојао да сачува њен лик и дјело од сензационализма и заборава.

Хроничар новог таласа

Велики дио његовог каснијег рада био је посвећен и генерацији новог таласа.

У књизи "Бунт деце социјализма"(Лагуна), вратио се раздобљу чији је својевремено био непосредни свједок - настанку и успону сцене која је крајем седамдесетих и почетком осамдесетих из темеља промијенила популарну културу у Југославији.

 

Књига је по објављивању привукла велику пажњу широм региона и временом стекла статус једног од значајнијих свједочанстава о новоталасној генерацији.

 

Весић је тако припадао ријеткој групи аутора који су о једној културној епохи могли говорити из двије перспективе - као новинари који су били ту док се дешавала и као хроничари који су деценијама касније покушавали да утврде шта је од ње остало и због чега је била важна.

 

Његовим одласком рок култура простора бивше Југославије изгубила је једног од својих најупорнијих чувара памћења.

 

Иза Душана Весића остају текстови, књиге, филмови и десетине сати документарног материјала - запис о генерацији и сцени чији је и сам био дио.

 

"Недостајаћеш ми више од родитеља"

 

Од Весића се опростила и његова дугогодишња сарадница и пријатељица Сандра Ранчић.

 

"Недостајаћеш ми више од родитеља. Све што данас јесам, научила сам од тебе. До сљедећег сусрета тамо гдје нема туге, збогом Весилије. Вјечна ти слава и хвала", написала је Ранчићева поводом његове смрти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.