Представљена књига прича "Лутке се не чувају у излогу” Саше Кнежевића

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - У склопу Сајма књига, који се и ове године одржава у оквиру културно-забавне манифестације „Љето у Источном Новом Сарајеву”, под покровитељством Општине Источно Ново Сарајево синоћ је на тргу Републике Србија промовисана књига Саше Кнежевића „Лутке се не чувају у излогу”. з

У питању је дјело за који критика тврди да је ријеч о дјелу препуном љубави и да је писана са изузетном лакоћом. Сам Кнежевић је у разговору за "Глас Српске" рекао да се лутке не чувају у излогу, већ прије свега у срцу.

• Никада се не смије изгубити онај примарни осјећај који мушкарац има према жени. Жене се не смију доживљавати здраво за готово. То заправо значи оставити жену у излогу. Не значи то да је она изложена туђим погледима, него да није заштићена и чувана на онај начин који заслужује и, на крају крајева, на начин на који жене очекују да буду чуване од мушкарца. То је основни животни принцип. Мушкарац је тај који ону жену коју је одабрао треба да чува, не за себе, него да је чува за њу саму - појаснио је Кнежевић.

Кнежевић је напоменуо да је књига састављена од 12 прича и да се све баве љубављу.

• Баве се љубављу која почиње, љубављу која нестаје, љубављу која је прекинута из различитих разлога, а једна је о љубави која вјечно траје. О љубави између мушкарца и жене, љубави између родитеља и дјеце, о пријатељској љубави која траје, па се прекине разним догађајима којима смо били изложени у овом времену... Дакле, о свим аспектима љубави који се могу срести у животу и које смо сви, мање-више, проживјели - појаснио је Кнежевић.

Он је навео да је ова књига његово девето дјело и да је до сада објавио двије драме, пет романа и двије збирке приповиједака.

На питање који је од ових жанрова - роман, драма или прича - најтежи облик изражавања и шта му је најтеже писати, Кнежевић је рекао да је за њега то роман.

• Роман напросто тражи цијелог човјека и тражи дуже вријеме да се томе посвети. Драме и кратке приче ја радим брзо, а роман тражи дужи период. С друге стране, писац се мора више пута враћати написаном, исправљати, поправљати. У краћим жанровима писац каже оно што је имао и евентуално се врати да поправи нешто или промијени, док се у роману мора више пута вратити и на почетак, на неке елементе, на ликове, да се не изгубе у великом простору. У краћим жанровима то је немогуће и, реално, роман је најтеже писати, сигурно - сматра Кнежевић.

Коментаришући оцјене које су се чуле током синошње промоције да пише са лакоћом, Кнежевић је рекао да то тако изгледа из перспективе других.

• -Понекад и ја осјетим да са лакоћом пишем, али постоје они временски периоди када не можете да напишете ништа, када не постоји ништа и да ништа није вриједно писања и труда.  Човјек који пише кроз различите фазе. Добро је да читаоцима изгледа да писац пише са лакоћом. Правдајући се да пуно пише Ћопић је једном приликом рекао :”За разлику од друга Андрића, ја то напишем и одмах предам у штанпу”, и тако је објашњавао да је по опусу писао више него други писци. Но то није тако. Постоје професионални писци који пуно пишу и када се погледају биографије неких пјесника чини вам се да је то невјероватно. Када видите да неко објави по тридесет или четердесет збирки пјесама, то је просто невјероватно. Мени се заманта јер свака збирка има и преко 50 пјесама и јасно је да је то заиста велики посао - закључио је Кнежевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.