Поклони Петра Кочића посебна драгоцјеност

Бањалука - Књига “О чудесној ријечи” из 1552. године Јоаниса Ревклина стара је готово пет вијекова и уједно је најстарија књига у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске. У фонду се налазе и књиге које су припадале Српској читаоници, коју је прије 143 године у Бањалуци основао Васа Пелагић.

Рекла је ово за “Глас Српске” библиограф у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске Јелена Јањић, која брине о фонду старих и ријетких књига.

- У Збирци старе и ријетке књиге као посебна драгоцјеност чувају се три књиге из личне библиотеке Петра Кочића. Власништво доказује печат Петра Кочића са аутографом отиснут на предлисту једне и насловним страницама двију књига, као и биљешка библиотекара да су поклон Милке Кочић, пишчеве супруге - нагласила је Јањићева.

Међу насловима које је Петар Кочић поклонио Народној и универзитетској библиотеци РС налазе се дјела “Пучина” и “Обичан човек” Бранислава Нушића (Београд, 1905), цара Константина Седмог Порфирогенита “Де администрандо империо: главе 29-36” (Загреб, 1909) и Подаци за проучавање просвјетног рада у Босни и Херцеговини: реферат за “Просвјетину” анкету (Сарајево, 1911).

- Претпоставља се да су то књиге које су 1956. године уз дио Кочићеве архиве у виду поклона стигле у Бањалуку. Ови примјерци могу бити од користи при реконструкцији првобитне Кочићеве библиотеке, која је највећим дијелом у фонду Народне библиотеке Србије, а дио грађе је у Музеју књижевности и позоришне умјетности БиХ - рекла је Јањићева.

Додаје да је збирка старих и ријетких књига у националној библиотеци Српске бројем мала, јер посједује 400 библиографских јединица, али да је, због разноврсног садржаја и бројних културолошких података, драгоцјеност која заслужује да буде представљена јавности.

- Корисници Фонда старих и ријетких књига су најчешће истраживачи који за различита истраживања углавном користе историјску и филолошку грађу. Књиге се користе у читаоници библиотеке, није дозвољено изношење тих дјела - објаснила је Јањићева.

Када је ријеч о чувању раритета, каже да је збирка физички одвојена од осталих књига, те да се налази  у металним касама на температури од 18 степени, заштићена од дневне свјетлости.

- Велики број дјела поклон је проте Душана Кецмановића, о чему постоје и записи на књигама. Уз сарадњу друштва “Просвјета” и у споразуму са Српском читаоницом, на чијем се челу тада налазио прота Душан Кецмановић, 1936. године основана је Народна библиотека, из које је велики број књига поклоњен нама - казала је Јањићева.

Каже да је највише књига у збирци из области друштвених дјелатности, књижевности, историје, филологије, педагогије, права и религије.

- У најави изласка издања често су објављивани позиви за претплату, а спискови пренумераната публиковани су у самој књизи. Један број књига у овом каталогу садржи спискове пренумераната који говоре о броју и сталежу читалаца, као и о мјестима у којима се они налазе, што су драгоцјени подаци за разна културноисторијска истраживања - каже Јањићева.

Објаснила је да је од октобра 2007. године, са преласком на компјутерску каталогизацију раритета, омогућено и њихово претраживање у електронском каталогу (ЦОБИСС.БХ), поред већ постојећег начина информисања путем лисних каталога.

- Дигитализација старе и ријетке књиге из фонда Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске од велике је важности за саму установу, њене кориснике, а и за заштиту и представљање културног блага које се налази у њеном фонду.  Збирци старе и ријетке књиге потребна је заштита коју дигитализација може да оствари - нагласила је Јањићева.

Додаје да  је дигитална збирка доступна на веб адреси библиотеке.

Вук Стефановић Караџић

- Међу најзначајнијим српским ствараоцима 19. вијека доминантну личност представља Вук Стефановић Караџић. Његова дјела су међу раритетима у нашој библиотеци  најбројнија. Нека од њих су “Српски рјечник” (Беч 1818. и 1852) и “Српске народне пословице” (Беч, 1849) - каже Јелена Јањић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.