Пјесници отворили Бранково коло

Сремски Карловци - Поезија Бранка Радичевића представља незаобилазан, трајан изазов за песнички сензибилитет српског читалаштва. О Бранку ћемо, стога, морати да промислимо и да се према њему одредимо кад год се запитамо о почецима и поетичкој разноврсности новијег српског певања и мишљења, а поготово кад се заинтересујемо за танани лиризам и нежну кантилену песничке речи у којој се мелодија и значење спаја у неразмрсив колоплет.

Рекао је ово отварајући пјесничку манифестацију, 41. Бранково коло у Гимназији у Сремским Карловцима књижевник и предсједник Матице Српске Иван Негришорац.

Он је подсјетио да је Радичевић један од најважнијих, магистралних токова српског пјесништва, токова који су дали високе и највише естетске домете.

- На историјскопоетичкој идеји о Бранку као веснику велике песничке револуције начињена је слика развојних токова српског песништва која јасно разликује, чак и оштро супротставља предбранковски и послебранковски период - истакао је Негришорац. 

Разноврстан програм најстарије српске пјесничке манифестације, "Бранковог кола", трајаће до 17. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду.

На свечаном отварању, заједно са пјесницима, смјењивали су се драмски и музички умјетници, филозофи и духовници у четрдесет различитих програма. Угледни драмски умјетник Миша Јанкетић предводио је глумачку екипу у којој су Соња Младенов, Верица Николић и Бошко Петров.

Предсједник "Бранковог кола" Ненад Грујичић рекао је да су  хор и ансамбл Змај Јовине гимназије из Новог Сада својим нумерама увеличали програм свечаног отварања. У оквиру програма наступиле су глумица Весна Чипчић и оперска умјетница и пјесникиња Сњежана Чкојић.

Како је Грујичић истакао, централна тема 41. Бранковог кола гласи "Нематеријална културна баштина", гдје ће из дана у дан бити представљени садржаји од виталног значаја за очување и афирмацију српске културне баштине и њене номинације на репрезентативну и листу угрожених вриједности UNESCO-а. 

У Матици српској биће приређен округли сто о теми "Српско усмено поетско наслеђе Војне крајине (у записима од 18. до 20. века)".

Романтичар

- Културолошки посматрано, Бранко Радичевић је на својим почецима пред собом имао раскрсницу са четири пута, односно две крупне одлуке: он је могао постати или немачки или српски песник, као што је могао постати или класициста или романтичар. Његов изворни дар учинио је да он инстинктивно осети како му најплодоноснији стваралачки изазови предстоје управо на оном путу за који се јасно определио: да постане српски песник, романтичар - нагласио је Иван Негришорац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.