Наташа Кулашинац за "Глас Српске": Матична Библиотека је мјесто окупљања и храм културе Источног Сарајева

Највећи успјех Матичне библиотеке Истично Сарајево јесте чињеница да је током три деценије успјела да израсте у препознатљив културни и образовни центар сарајевско-романијске регије.

Рекла је ово за "Глас Српске" Наташа Кулашинац, директор Матичне библиотеке Источно Сарајево, сумирајући шта је највећи успјех установе која ових дана слави три деценије преданог рада. Како она истиче, институција на чијем је челу успјела је да сачува континуитет рада и сачува повјерење чланства.

-Од установе чија је основна дјелатност била прикупљање и чување библиотечке грађе, развили смо се у мјесто сусрета читалаца, писаца, научника, ученика и свих љубитеља књиге.Посебно смо поносни на континуитет рада, очување културног насљеђа и повјерење које нам наши корисници указују већ 30 година, рекла је Кулашинчева.

ГЛАС: Бавите се и издаваштвом и промоцијом књижевних дјела. Колико је наслова издала ова кућа и које су то, по Вашој оцјени, најзначајније промоције и гостовања које сте организовали?

КУЛАШИНАЦ: Од 1997. године кад је објављеена прва књига Матичне библиотеке па досад  објављено је 267 књига, од чека 156 монографских публикација и 111 аудио-књига, наслова из различитих области: књижевности, историје, културе, завичајне грађе и научних публикација. Издавачка дјелатност представља један од значајних сегмената нашег рада јер на тај начин доприносимо очувању писане ријечи и афирмацији домаћих аутора. Ускоро ће изаћи ново, допуњено издање Библиографије, издања Матичне библиотеке, гдје ће бити детаљно представљена наша издавачка дјелатност. Када су у питању промоције и гостовања, тешко је издвојити само неколико догађаја, јер смо током година угостили бројне истакнуте писце, научнике и културне раднике.

ГЛАС: Уз скромну подршку откупу књига, колико је тешко ширити фонд библиотеке и чиме он тренутно располаже?

КУЛАШИНАЦ: Библиотечки фонд тренутно броји 118 000 библиотечких јединица. Он се континуирано обогаћује набавком нових издања, поклонима, сопственом издавачком дјелатношћу и размјеном публикација са другим библиотекама и установама културе. Посебну вриједност представља завичајна збирка, као и стара и ријетка књига коју пажљиво чувамо за будуће генерације.

ГЛАС: Да ли је по Вашој оцјени данас бројна читалачка публика и колико данас млади читају када се то мјери по упису у библиотеку?

КУЛАШИНАЦ: Иако се често може чути да млади све мање читају, наше искуство показује да интересовање за књигу и даље постоји. Начини на које млади долазе до информација јесу промијењени, али књига није изгубила свој значај. У структури наших чланова значајан удио чине ученици и студенти, што нас охрабрује. Број уписаних чланова из године у годину показује да библиотека и даље има важну улогу у образовном и културном животу младих.

ГЛАС: Годинама је горући проблем Матичне библиотеке недостатак простора. Постоје ли икакве назнаке да се овај проблем ријеши?

 КУЛАШИНАЦ: Недостатак простора представља један од највећих изазова са којима се библиотека суочава већ дужи низ година. Постојећи капацитети више не одговарају потребама установе, нити броју књига и корисника. То је  један од највећих изазова с којима се суочавамо. Наш фонд је одавно премашио капацитете зграде у којој се налазимо, недостатак  простора је евидентан. Библиотека се свакодневно развија и неопходан нам је нови простор. Чињеница је да одавно нисмо у могућности да адекватно смјестимо сав фонд, посебно на одјељењима стручне и стране књиге, а имамо и неколико легата. То није само технички, него и суштински проблем, јер библиотека заслужује да има достојан простор који ће бити функционалан и доступан свима. Наши планови подразумијевају значајно проширење или потпуно нову зграду, а кад и колико ћемо успјети да ријешимо неће зависити само од нас. 

ГЛАС: Како ћете обиљежити три деценије рада и које су то активности које планирате реализовати?

КУЛАШИНАЦ: Јубилеј од 30 година рада обиљежићемо низом културних и свечаних програма. Већ данас планиран је музичко-поетски кабаре Небојше Дугалића и Бориса Пинговића. У припреми је изложба "Памтим те по лијепом" гдје смо позвали наше читаоце да буду креатори изложбе тако што ће нам послати нешто што их подсјећа на Библиотеку, био осврт, фотографији или сувенир. Овогодишњи Сајам књига у потпуности је посвећен домаћим, завичајним ауторима и завичајној књижевности, а у току је и припрема посебног програма "Рекли су о Библиотеци" гдје ћемо изложити, односно објавити осврте значајних јавних личности на рад Матичне библиотеке.

ГЛАС: Који су планови ове културне установе у наредном периоду?

КУЛАШИНАЦ: У наредном периоду наставићемо да радимо на модернизацији библиотечких услуга, обогаћивању фондова и развоју нових културних програма. Посебну пажњу посветићемо раду са дјецом и младима, дигитализацији библиотечке грађе и јачању сарадње са другим библиотекама, образовним установама и институцијама културе. Наш циљ остаје исти – да библиотека буде савремен, отворен и доступан центар знања, културе и образовања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.