На данашњи дан рођен писац Милан Ракић

Srna
На данашњи дан рођен писац Милан Ракић

На данашњи дан прије 143 године рођен је српски писац, позоришни критичар и дипломата Милан Ракић.

Ракић је рођен 30. септембра 1876. године у Београду, а умро је у Загребу 30. јуна 1938. године од тешке болести, након неколико операција.

Уз Алексу Шантића и Јована Дучића, Ракић је трећи велики српски пјесник данашњице.

Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а Правни факултет у Паризу. По повратку у Србију се оженио, а затим запослио као писар у Министарству иностраних дела 1904. године.

Послије студија на Великој школи у Београду и факултетима у Француској, као свршени правник, Милан Ракић је ушао у дипломатску службу у којој ће провести тридесет година, службујући у Приштини, Скопљу, Солуну, Скадру, Софији, Букурешту, Копенхагену, Лондону, Риму.

Боравак у Приштини подстакао је настанак косовског циклуса, Копенхаген је инспирисао стихове "Вечитог путника", у Риму је, погођен сестрином смрћу, написао "Опроштајну песму", која је означила крај његовог пјесничког стварања, и то девет година пред смрт.

У дипломатској служби у иностранству био је скоро до смрти као посланик Краљевине Југославије. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 18. фебруара 1922. године, а за редовног 12. фебруара 1934. године.

Њему у част установљена је пјесничка награда Милан Ракић коју додјељује Удружење књижевника Србије.

Ракић се својим првим пјесмама појавио у "Српском књижевном гласнику" 1902. године. Потом је објавио двије збирке пјесама /1903. и 1912. године/, које је и публика и књижевна критика поздравила са одушевљењем.

Његове малобројне пјесме одликују се највишим умјетничким особинама и представљају врхунац у изражају пјесничке школе коју је основао Војислав Илић.

Он је пјесничку вјештину учио на француским узорима, али их није подражавао, већ је остао националан и индивидуалан.

Ракић је са Шантићем најуспјешније обновио српску родољубиву поезију, на сасвим оригиналан начин, без позе и шовинизма. Његово је родољубље отмено и племенито, прожето дискретношћу и смјеровима модерног мислиоца.

Његове мисаоне пјесме су јасне иако дубоке, једноставне и поред рјечитости, присне, топле и утешне иако прожете најснажнијим песимизмом.

Написао је укупно 64 пјесме и нешто позоришних критика, али највећи дио онога што је у поезији створио, може да издржи и најстрожији критички суд.

Посебно његује једанаестерац и дванаестерац, стихове звучне и гласне, саливене и савршене, који су за њега једина два стиха способна за израз. Од лирских облика најчешћи је сонет јер је огледало савршенства и пјесничког мајсторства.

Превођен је на француски, њемачки, мађарски, бугарски, руски, италијански и енглески језик.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана