На данашњи дан рођен писац Милан Ракић

Srna
На данашњи дан рођен писац Милан Ракић
На данашњи дан рођен писац Милан Ракић

На данашњи дан прије 143 године рођен је српски писац, позоришни критичар и дипломата Милан Ракић.

Ракић је рођен 30. септембра 1876. године у Београду, а умро је у Загребу 30. јуна 1938. године од тешке болести, након неколико операција.

Уз Алексу Шантића и Јована Дучића, Ракић је трећи велики српски пјесник данашњице.

Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а Правни факултет у Паризу. По повратку у Србију се оженио, а затим запослио као писар у Министарству иностраних дела 1904. године.

Послије студија на Великој школи у Београду и факултетима у Француској, као свршени правник, Милан Ракић је ушао у дипломатску службу у којој ће провести тридесет година, службујући у Приштини, Скопљу, Солуну, Скадру, Софији, Букурешту, Копенхагену, Лондону, Риму.

Боравак у Приштини подстакао је настанак косовског циклуса, Копенхаген је инспирисао стихове "Вечитог путника", у Риму је, погођен сестрином смрћу, написао "Опроштајну песму", која је означила крај његовог пјесничког стварања, и то девет година пред смрт.

У дипломатској служби у иностранству био је скоро до смрти као посланик Краљевине Југославије. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 18. фебруара 1922. године, а за редовног 12. фебруара 1934. године.

Њему у част установљена је пјесничка награда Милан Ракић коју додјељује Удружење књижевника Србије.

Ракић се својим првим пјесмама појавио у "Српском књижевном гласнику" 1902. године. Потом је објавио двије збирке пјесама /1903. и 1912. године/, које је и публика и књижевна критика поздравила са одушевљењем.

Његове малобројне пјесме одликују се највишим умјетничким особинама и представљају врхунац у изражају пјесничке школе коју је основао Војислав Илић.

Он је пјесничку вјештину учио на француским узорима, али их није подражавао, већ је остао националан и индивидуалан.

Ракић је са Шантићем најуспјешније обновио српску родољубиву поезију, на сасвим оригиналан начин, без позе и шовинизма. Његово је родољубље отмено и племенито, прожето дискретношћу и смјеровима модерног мислиоца.

Његове мисаоне пјесме су јасне иако дубоке, једноставне и поред рјечитости, присне, топле и утешне иако прожете најснажнијим песимизмом.

Написао је укупно 64 пјесме и нешто позоришних критика, али највећи дио онога што је у поезији створио, може да издржи и најстрожији критички суд.

Посебно његује једанаестерац и дванаестерац, стихове звучне и гласне, саливене и савршене, који су за њега једина два стиха способна за израз. Од лирских облика најчешћи је сонет јер је огледало савршенства и пјесничког мајсторства.

Превођен је на француски, њемачки, мађарски, бугарски, руски, италијански и енглески језик.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана