Мика Антић - вјечити дјечак српске литературе
БИЈЕЉИНА - Пјесник и писац Мирослав Мика Антић /1932-1986/, “вјечити дјечак” српске литературе, изузетан лиричар и инвентиван пјесник за најмлађе који је у пјесме унио колорит језика банаћанских сељака, умро је на данашњи дан 1986. године.
Мика Антић пише о ситницама које човјека окружују, а које он није у стању да примијети оптерећен свакодневицом.
Антић је у родном Мокрину похађао основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије у Београду.
Живио је у Новом Саду. Прије него што је постао познат бавио се разним пословима - био је морнар, радио у луткарском позоришту... Осим писања бавио се и сликарством, журналистиком и филмом.
Био је и уредник листа “Ритам” и “Дневник” у Београду, те “Младог поколења” у Новом Саду.
За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига и радио на филмским пројектима “Свети пијесак” и “Доручак с ђаволом”.
Написао је збирке пјесама: “Испричано за пролећа”, “Плаво небо”, “Рождество твоје”, “Псовке нежности”, “Гарави сокак”, “Концерт за 1001 бубањ” и “Кикинда”. Познат је по пјесмама за дјецу: “Плави чуперак”, “Посљедња бајка”, “Насмејани свет”, “Шашава књига”, “Прва љубав” и “Свашта умем”. Такође, написао је радио драме “Отужни марш” и “Повечерје”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
