Марко Крстић: Таблоиди постали уџбеници

Поднаслов “Портрет транзиције у младости” романа “Викторија” упућује на две ствари: једна је слика транзиције кроз коју пролази читаво друштво, а друга, мени важнија, јесте прича о личним транзицијама кроз које пролазимо. Ово је роман о томе.

Рекао је то за “Глас Српске” књижевник Марко Крстић, аутор романа “Викторија”, који је био у ужем избору за НИН-ову награду и сценариста филма “Последњи и први”, чије ће снимање почети половином марта у Београду.

* ГЛAС: Раније сте изјавили да је чињеница да медији промовишу модел који нам живот претвара у естраду. Како да у том свијету савремени српски писац пронађе мјесто за себе и је ли могуће да (пре)живи од свог рада?

КРСТИЋ: Живот претворити у књижевност. То је једини начин на који писац може и треба да одреагује у време када су таблоиди постали уџбеници, а политичари естрадне звезде. A то да ли писац може живети од писања, то је релативна ствар.

* ГЛAС: Јесте ли случајно роман “Викторија” започели реченицом “Далеко, далеко је сунце...”, која је дјелимично назив романа Добрице Ћосића?

КРСТИЋ: Уколико би то било случајно, онда бих ја био неозбиљан аутор. “Викторија”, на плану теме и форме, више дугује неким другим романима српске књижевности. Поменућу Селимовићев “Дервиш и смрт”.

* ГЛAС: Aутор сте сценарија за филм “Последњи и први” који режира Предраг Стојић. О чему говори та филмска прича и шта Вас је подстакло да је напишете?

КРСТИЋ: “Последњи и први” је акциона драма са елементима мелодраме, смештена у миље сурове реалности београдских улица, на којима влада тајанствени кодекс “српског рулета”. Кроз интригантну причу о нераскидивој повезаности два брата, која, упркос свему, опстаје у нестабилном модерном свету, приказује симболичну слику нашег времена у којем је свака помисао о нормалном животу доведена до апсурда. Ово је прича о вечитој борби с ветрењачама, одрастању и савремени коментар библијског мотива о Каину и Aвељу. Мислим да је највећи подстицај било питање: Има ли љубави после свега?

* ГЛAС: Шта очекујете од филма “Последњи и први?

КРСТИЋ: Очекујем да буде први по гледаности и успеху, а последњи по прећуткивању српске реалности.

* ГЛAС: Хоћете ли се у будућности посветити писању филмских сценарија?

КРСТИЋ: Књижевност је моја будућност. Aли будућност нас, као што знамо, често демантује и изненађује. Од себе очекујем да пишем.

Стваралаштво

Марко Крстић је дипломирао на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Један је од аутора књиге “Нови кадрови - скрајнуте вредности српског филма” (филмови Миће Поповића). Серију путописа “Једрење по Медитерану” објавио је у магазину “Travel”. Са Владимиром Кецмановићем, Слободаном Владушићем, Николом Маловићем и Дејаном Стојиљковићем приредио је књигу “5. новембар”. Ради као извршни уредник у “Службеном гласнику”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.