"Комо" Срђана Ваљаревића поново пред читаоцима: Специјално издање поводом 20 година од изласка

БЕОГРАД - Поводом 20 година од првог објављивања, издавачка кућа „Лагуна“ објавила је ново издање романа „Комо“ Срђана Ваљаревића, књиге која је обиљежила досадашњу књижевну каријеру овог писца и чија популарност не јењава ни двије деценије након првог изласка пред читаоце.

Роман је првобитно објављен 2006. године, а временом је стекао статус култног дјела, уз интересовање читалаца које се обнавља са сваким новим издањем. Ваљаревић је инспирацију за књигу пронашао у стварном искуству из 1998. године, када је боравио на једномјесечној стипендији Рокфелерове фондације у вили на брду изнад градића Белађо, на обали језера Комо у Италији. Управо тај боравак послужио је као основа за роман састављен од тридесет поглавља, од којих свако прати по један дан боравка, дајући дјелу облик књижевног дневника.

Бурни дневник свакодневнице

Посебан шарм романа произлази из чињенице да је писац стипендију добио у тренутку када није писао ништа, није имао конкретне планове нити нарочите жеље, осим да се макне из Србије. Због тога његов мјесец дана у идиличном италијанском окружењу протиче у љенчарењу, пићу, шетњама и повременим дружењима. Вила у којој борави насељена је бројним ликовима, углавном научницима и интелектуалцима, међу којима се главни јунак осјећа као потпуни аутсајдер. Чак и када прихвати правила облачења за заједничке оброке и стави кравату, остаје суштински другачији од осталих стипендиста.

Иако ће међу њима пронаћи понеког необичног саговорника и пријатеља, много више времена проводи са локалним становницима по баровима малог италијанског града. Посебно мјесто у његовој свакодневици заузима познанство са дјевојком Алдом, са којом комуницира помоћу цртежа и набаданог енглеског и италијанског језика. Њихов однос постепено прераста у необично сложено, блиско и еротизовано пријатељство.

Говорећи о трајном интересовању за роман и његовом животу међу читаоцима, Ваљаревић је признао да ни сам нема објашњење зашто књига и након 20 година изазива толико пажње.

-За тај роман и даље има интересовања и послије 20 година често морам да говорим о тој књизи, али немам никакве одговоре зашто је тако, а и уопште ми не смета што је тако. И увијек понављам исту причу која се заиста догодила - рекао је Ваљаревић.

Посебно је издвојио сусрет са читаоцем у француском градићу Романс-сир-Изеру, стотињак километара јужно од Лиона, који се догодио прије десетак година, након једне књижевне вечери.

-Пришао ми је са примјерком књиге мушкарац мојих година, иначе Арапин, избјеглица из једне од држава на сјеверу Африке. Држао је сина за руку и рекао ми је да је прочитао књигу и да се од тада осјећа мање инфериорно у Француској. Отишли смо на вечеру послије тога. Тада сам и престао да размишљам и да тражим одговоре због чега нека књига може некоме да значи. То је немогуће знати - закључио је Ваљаревић.

Oсјећај припадности и отуђености

У фабуларном смислу у роману се не догађа много. Један писац који тренутно не пише нашао се у средини која није његова, далеко од београдске свакодневице, сусреће различите људе, пије, шета природом, планинари и разговара колико је потребно. Ипак, управо у том минимализму, привидној једноставности и описивању свакодневних ситуација лежи посебност Ваљаревићевог дјела. Иза лаганог хумора и лежерног приповиједања постепено израњају различите теме, међуљудски односи, осјећај припадности и отуђености, али и сјећања на рат и тешке друштвене промјене кроз које је Србија пролазила деведесетих година.

Двије деценије након првог издања, роман "Комо" наставља да проналази нове читаоце, потврђујући да за снажну књижевну причу понекад нису потребни велики догађаји, већ пажљиво посматрање малих тренутака који откривају много више о човјеку и свијету у којем живи. Књига има 248 страна у тврдом повезу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.