“Књига жалби” Моме Капора у новом руху пред читаоцима: Умјетност побједа над смрћу

Приредила: Илијана Божић
“Књига жалби” Моме Капора у новом руху пред читаоцима: Умјетност побједа над смрћу

БАЊАЛУКА - “Књига жалби” Моме Капора, која представља важан документ о животу трагично страдалог младог колекционара, отварајући питања о животу и умјетности, биће објављена током овог мјесеца у “Лагунином” издању.

 

Ово дјело први пут је објављено давне 1984. године и тада је привукло велику пажњу књижевне публике и критике.

Књигу сачињава триптих “Досије Шломовић”, “Фрка” и “The Free Country”.

Радња све три дијела књиге врти се око главног јунака Пеђе Лукача који је некадашња нада српске књижевности. Он успијева да оживи суморну књижару у центру града, али због политичких неприлика бјежи у Њујорк, не престајући да сања да напише роман о Ериху Шломовићу, чији живот годинама проучава.

У предговору овог “Лагуниног” издања Ана Капор, кћерка Моме Капора, причу о “Књизи жалби” је започела објашњењем да је прије много година у Београду постојала књижара у којој се окупљао занимљив свијет.

- У то време смо становали у Кондиној улици па је такво место у најближем комшилуку тати врло брзо постало нека врста продуженог дневног боравка или канцеларије ван куће. И сама сам често, на путу до гимназије, свраћала тамо. Први део трилогије “Књига жалби” је својеврсни омаж књижари у Цетињској и људима који су тамо одлазили - навела је Капорова у предговору.

Она је истакла да јој је најзанимљивији други дио ове књиге који говори о младом колекционару слика убијеном за вријеме рата.

- У исто време, ова трилогија отвара и нека од суштинских питања која се тичу живота и уметности. И најзад, ако је тачна старогрчка изрека да је човек бесмртан докле год се помиње његово име, онда је Ерих Шломовић захваљујући аутентичној страсти према уметности победио своју несрећну судбину и уписао се у ред оних ретких који настављају да живе и после смрти - објаснила је Капорова у предговору.

Почеци

Момо Капор био је српски сликар, књижевник, новинар, члан Сената Републике Српске и Академије наука и умјетности Републике Српске. Велику популарност стекао је кроз текстове “Белешке једне Ане”, који су излазили у часопису “Базар”. Капора као писца открио је Златко Црнковић, уредник познате загребачке библиотеке “Хит”. Тако су у издању “Знања Загреб” изашли бестселери “И друге приче”, “Фолиранти”, “Провинцијалац”, “Ада”, “Зое” и други.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана