Исидора Бјелица - Ко не путује, тај не живи

Књижевна публика и критика имаће прилику ускоро да читају нови роман књижевнице и публицисте Исидоре Бјелице, који носи назив "Авако".

Ријеч је о књижевном дјелу које ће говорити о женама које су кришом посјетиле манастир Хиландар.

- Мало је познато да није само царица Јелена крочила на ову свету земљу већ су то учиниле познате жене са Запада, али је то све обавијено тајном и мистеријом о чему ће, после мог обимног проучавања, бити више речи у роману - рекла је Бјелица на интерактивном дружењу са вишеградским љубитељима књижевности које је организовало СПКД "Просвјета".

Она је објаснила да се давно одлучила на овакав вид комуникације са читаоцима њених дјела, а то је опуштен разговор о свему и свачему, па и о књижевности, кад је схватила да на класичним начинима промоција књига често и ауторима и публици постане досадно док се читају одломци из романа или рецитују пјесмице.

- Овако је и мени и публици занимљиво, дивно се забављамо и шалимо, а успут и нешто сазнамо једни о другима - рекла је Бјелица.

Дружећи се са љубитељима лијепе књижевне ријечи у вишеградском Дому културе Исидора је поновила да се у животу ослања на Његошеву мисао - ко не путује тај не живи. Објаснила је да су јој кофери за пут увијек спремни и да је у вријеме највећих душевних али и материјалних криза једноставно напрасно одлучивала да крене на пут.

- И заиста не постоји ниједан капитал који ће вам, као путовање, приуштити да видите нову земљу, да упознате неке другачије људе, боје и трагове. Опсесија путовањима у мени и даље траје што је и видљиво из садржаја неколико романа чије сам теме нашла баш на тим путешествијама - рекла је Бјелица.

У дјелима ове познате српске књижевнице преплићу се фикција и историјске чињенице.

- Кад је у питању историјско дело писац је дужан да се држи стуба истине. Пишући тад тражим бар четири извора да потврде чињенице које ће бити објављене у фабули романа. А кад је у питању фикција онда волим да крадем делове стварности и да их уклапам у једну апсолутно лепу илузију - каже Бјелица.

За њу су, како вели, најљепша путовања кроз реално вријеме и простор. Каже да треба замислити да вријеме не постоји.

- Волим да путујем у прошлост у велике историјске тајне и мистерије, а недавно сам открила још једну врсту путовања. То је кретање по виртуелном свету у коме не постоје границе ни међе, даљина и близина и мало је тога тајновитог и недокучивог - каже Бјелица.

Бјелица каже да њена фасцинација Ивом Андрићем потиче из личног контакта.

- Сећам се да ми је деда говорио да је и он учио од Андрића, посебно кад треба прећутати, што је мени годило јер сам увек била нагла. Говорила сам деди "Кад ћу и ја ко чика Андрић моћи да прећутим".

Говорећи о телевизији она је примијетила да је ово ера ријалити програма од којих је, помало, уморна.

- Засад одолевам бројним понудама да у њима учествујем, јер имам велике обавезе на послу, око деце у кући. Чекам да време ријалитија избледи, а на телевизији се могу појавити само као гост - објашњава Бјелица.

Говорећи о вишеградској публици која је присуствовала интерактивном разговору са њом рекла је за њу да је образована и помало деликатна.

- У Вишеграду осећам неки виши свемирски траг где се дешавају велике приче и велике љубави. После овог мог боравка препоручићу пријатељима да дођу у овај град на Дрини и - заљубе се - закључила је са смијешком Исидора Бјелица.

Андрић

Жена испод шешира, како многи називају Исидору Бјелица, каже да никад неће заборавити ни покрете Андрићевог тијела, боју његових ципела, али и оно најважније мудрост којом је зрачио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.