Епска сага о народу који је одбио да нестане

БЕОГРАД - "Српска трилогија", односно роман у три дијела под називима "Деветсто четрнаеста", "Под крстом" и "Капија слободе", капитално дјело које обрађује период Првог свјетског рата, а које је написао Стеван Јаковљевић, српски писац, биолог, доктор наука и академик, током овог мјесеца доживјеће "Лагунино" реиздање.

Јаковљевић, директни учесник догађаја, српски војник из Првог свјетског рата, "Српску трилогију" објавио је, годину за годином, у периоду од 1935. до 1937. године, да би одмах потом ово дјело доживјело четири издања и већ наредне 1938. било постављено на сцену Народног позоришта у Београду под називом "На леђима јежа".

"Наши ратници гледаће себе на сцени и преживеће још једном те узбудљиве дане", поднаслов је текста из 27. октобра 1938. године, који је уочи премијере представе објављен у београдској "Политици". Била је то година када су се обиљежавале двије деценије од краја Великог рата, касније познатог и као Први свјетски рат.

На стогодишњицу краја овог свјетског сукоба у којем је Србија одиграла велику улогу, по мотивима "Српске трилогије" објављен је и филм под називом "Заспанка за војнике".

Реиздање трилогије биће прилика да се читаоци нове генерације упознају с аутентичним описима великих догађаја, које је директни свједок уткао у романескно штиво.

"Средином 1914. године нагло се прекида свакодневни живот у Србији; сељак преко ноћи постаје ратник, а мирис земље замијенио је мирис барута. Од мобилизације и првих маршева, преко Цера и Колубаре, описана је сурова реалност ратовања у блату и оскудици. Аутор биљежи разговоре у предасима између битака, гдје се више прича о породици и кући него о слави и ордењу. Ово дјело је драгоцјена хроника једног времена у којем је Србија, иако исцрпљена, показала свијету шта значи борба за опстанак и слободу. Оно је подсјетник на жртву генерације која је положила све на олтар отаџбине, не тражећи ништа заузврат", најава је која стоји на "Лагунином" сајту првог дијела трилогије. "Деветсто четрнаеста", како се додаје, није само увод у чувену "Српску трилогију" Стевана Јаковљевића, већ и најаутентичнији књижевни споменик српском војнику и незаобилазно штиво за свакога ко жели да разумије коријен националног идентитета и несаломивост српске душе.

"Други дио култне 'Српске трилогије' приказује нам најтеже дане Великог рата, вријеме када су се војска и народ суочили са искушењима која надилазе границе људске моћи. У наставку 'Под крстом' аутор не тежи сензационализму вјерно записујући повлачење кроз залеђене врлети Албаније, он трезвено и искрено биљежи свакодневицу ових војника који у борби против непријатеља без лица, униформе и заставе - глади, болести и исцрпљености - одбијају да положе оружје", најава је другог дијела "Српске трилогије".

Како се додаје у најави књиге, кроз вјеродостојне судбине појединаца Јаковљевић гради мозаик колективне жртве и непоколебљивог достојанства које остаје нетакнуто и у тренуцима највеће таме.

"Ово дјело води нас од напуштања родних огњишта до спасоносних обала Крфа, гдје је десеткована војска пронашла снагу за свој васкрс. Носећи на изнуреним плећима невидљиви крст читаве отаџбине, српски народ се сваким својим кораком примицао бесмртности и слави", стоји у "Лагуниној" најави.

Након албанске голготе и тишине плавих гробница, рећи ће издавач о трећој књизи из чувене Јаковљевићеве трилогије, куцнуо је час за одлучујући чин.

"Кроз објектив официра и ријечи обичног војника, ово дјело прати пут од опоравка на Крфу, преко крвавих борби на Кајмакчалану, па све до муњевитог пробоја Солунског фронта 1918. године. Стеван Јаковљевић, и сâм свједок ужаса и славе, не слика само битке; он маестрално портретише дух народа који је, упркос губицима који су се граничили са биолошким опстанком, смогао снаге за посљедњи, побједоносни јуриш у отаџбину. 'Капија слободе' је врхунац епске саге о народу који је одбио да нестане. Писац нас подсјећа да је слобода најскупља ријеч у нашем језику, плаћена младим и највреднијим животима Срба којима је отаџбина била важнија од живота", кажу из "Лагуне" о књизи "Капија слободе", уз закључак да је то хроника о невиђеном подвигу, о пробоју који је срушио темеље једног свјетског поретка.

Стеван Јаковљевић је рођен 7. децембра 1890. године у Књажевцу. Био је биолог и ботаничар, универзитетски професор и књижевник, официр и академик, ректор и политички радник. Основну школу и гимназију завршио је у Крагујевцу, а затим је 1909. године уписао студије биологије на Филозофском факултету у Београду. Године 1913, два мјесеца након што је дипломирао, отишао је на служење војног рока у Крагујевац. Недуго пред Први свјетски рат добио је службу у гимназији у Крагујевцу. Мобилисан је током Првог свјетског рата, гдје је учествовао у борбама прво као поднаредник артиљеријског пука, а убрзо и као официр. Водио је биљешке током ратних дејстава, а 1918. године, након завршетка рата, вратио се на мјесто професора у крагујевачку Гимназију. Године 1922. премјештен је у Београд, гдје је радио у ИВ мушкој гимназији. Исте године објавио је своје прве научне радове из области експерименталне биљне морфологије. На крају године је изабран за асистента Београдског универзитета на Катедри ботанике. Постао је доктор наука 1925. године, након четири године доцент, дописни члан Српске краљевске академије постаје 1937, а 1938. редовни професор.

Други свјетски рат провео је у италијанском, а потом у њемачком заробљеништву.

По ослобођењу обављао је функцију ректора Београдског универзитета, али и многе друге дјелатности. За академика промовисан је 1960. године. Носилац је бројних војних одликовања, међу којима је и Орден рада И степена. Његова прва приповијетка "Слутња" одштампана је 1922. године у часопису "Мисао", а наредне приповијетке "Од Понтија до Пилата", "Петроније Жугић, ја нисам крив", "Незнани", "Жива лобања" и друге објављивао је под псеудонимом Санио Павловић. Поред најзначајнијег дјела "Српска трилогија" (1937), објавио је и: "Смена генерација" (1939), "Велика забуна" (1952), "Ликови у сенци" (1956), "Крвава авлија" (1958), "Сузе и осмеси" (1959), "Земља у пламену" (1961). Његова рођена сестра била је чувена списатељица Милица Јаковљевић, познатија под псеудонимом Мир-Јам. Стеван Јаковљевић је преминуо 2. новембра 1962. године у Београду, а сахрањен је на Новом гробљу, преносе Независне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.