Двије књиге за дјецу чекају издавача

Бањалука - У овом тренутку на радном столу имам двије довршене и једну недовршену књигу пјесама за дјецу, двије још мало па довршене књиге пјесама за одрасле, књигу критичких текстова, двије антологије на којима полако радим и једну књигу бесједа, говора, образложења награда и интервјуа које сам држао/давао у протеклих петнаестак година.

Рекао је ово за "Глас Српске" књижевник Мирко Вуковић, који у свом стваралачком опусу има дванаест књига поезије, двије оштре полемичке књиге и књигу новинских чланака. Вуковић је са Љубомиром Милутиновићем приредио књигу поезије за дјецу "Лепо слово" која је на прошлогодишњем сајму књига у организацији "Гласа" награђена признањем "Гомионица".

- Водим рачуна да све моје књиге буду заокружене, компактне цјелине са чврстом структуром и јасном идејом. Да имају укус и мистериозан сукус. Тако сам у ситуацији да константно радим на неколико књига истовремено - казао је Вуковић.

Додаје да приликом стварања разради неколико идеја, осмисли изглед и композиције књига, заокружи замисли, опцрта кругове и онда те кругове допуњава.

- Неће се десити да у одређени круг уђе пјесма која ту не припада. Пуњење кругова траје по неколико година - рекао је Вуковић.

Настајање појединих књига и збирки пјесама пореди са једним приступом код калуђера-подвижника који се састоји у томе да задробе у тањир све што им се понуди на трпези и једу - бестрасно.

- Поента је у томе да не осјете задовољство, да се не вежу за храну и укусе. Имам такав осјећај када читам пјесничке књиге аутора који једноставно сакупе све нове пјесме које су написали и књигу наслове по пјесми која им је најдража - казао је Вуковић.

Каже да ако у таквим књигама има добрих пјесама, са њима се деси исто што и са храном - побљутаве и изгубе свој укус када се помијешају са свим тим чудесима.

Збирци поезије "Лепо слово" Вуковић и Милутиновић дали су назив и као мото антологије истакли дистих, покојног Ђуре Дамјановића "Оно што је језик ков'о/ назвало се лепо слово".

 - Само оно што је "лепо", оно што је "цело лепо" уврстили смо у њу. Критеријум је био строг, али објективан: код кога нисмо нашли десет умјетнички релевантних пјесничких текстова, тај није увршћен у антологију - објаснио је Вуковић.

Издавачи "Лепог слова", Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, на Фестивалу поезије за дјецу у Источном Сарајеву истакли су да је то једна од најљепших књига коју су објавили, визуелно и садржајно.

Вуковић, који је добитник награде "Печат вароши сремскокарловачке" за 2010. годину за књигу поезије "Запис на бурми", осврнуо се и на стање у Удружењу књижевника Републике Српске.

- Скупштину Удружења одржану у децембру у Бањалуци могу да опишем стиховима пјесме "Свирајте ми јесен стиже дуњо моја" Ђорђа Балашевића - "парада пијанства и кича...и позната цура у белом" - казао је Вуковић.

Сматра да млади ствараоци из Републике Српске немају готово никакву шансу да представе свој рад на књижевној сцени.

- То је мизансценски рад. Они су у мраку. Али то и није тако лоше. Гледајмо на то овако: ловне соколове држе у мраку, навлачећи им кукуљице на главе, али када их скину - перје лети на све стране. Те сцене са узвитланим перјем би могле бити импресивне - наглашава Вуковић.

Средњовјековна литература

 - Од студентских дана остао сам заљубљен и одан средњовјековној литератури. Заљубљен у тај језик који је чиста, префињена музика и израз који у себи има отмену узвишеност и као да "није од овог свијета". А он то и није - будући да је тематски везан за "небеса изнад небеса". Са књижевном зрелошћу развио сам страст ка биографским записима, биљешкама о савременицима, полемичким текстовима и писмима познатих писаца - каже Мирко Вуковић, додајући да је недавно уживао читајући "Моје савременике" Максима Горког, "Постајање и постојање" Радована Зоговића и биљешке "Без илузија" Чедомира Мирковића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.