Дон Кихот и Едип створени у затвору

Бањалука - Неки од највећих свјетских књижевника одслужили су затворске казне, а то искуство обично је јако утицало на њихов каснији рад. Приче о њиховом искупљењу, рецидиву, храбрости у суочавању с безнађем и очајем ни данас не престају да интригирају читаоце.

Француски писац, филозоф и историчар Волтер одслужио је 11 мјесеци затворске казне у озлоглашеној тврђави Бастиљи, због сатире којом је увриједио регента Филипа Орлеанског. У тамници је написао трагедију "Едип", а већ прво извођење учинило га је популарним.

Ауторово заточеништво ставило је и оштар нагласак на јавно примјећивање политичке пресије и цензуре. У касним 1940-им и раним 1950-им руски нобеловац Александар Солжењицин провео је деценију у затвору зато што је пронађена његова приватна преписка у којој је критиковао совјетску владу.

Оскар Вајлд, аутор класика "Важно је звати се Ернест" и "Слика Доријана Греја", поднио је тужбу за клевету против оца свог љубавника, који га је проказао због упуштања у хомосексуалне односе. Тај потез му се обио о главу. Наиме, након што је повукао тужбу, ухапшен је и оптужен за содомију и "наказно понашање", те је осуђен на двије године затвора и тешког рада. Током боравка у затвору написао је посланицу "De Profundis", која прати његов духовни раст за вријеме заточеништва.

Порезник Мигел де Сервантес био је затворен најмање у два наврата због финансијских неправилности. Током другог боравка у затвору започео је своје монументално ремек-дјело "Дон Кихот", чији је први дио објављен 1605. године

Оптужен за јавно читање и дистрибуцију критичких есеја против тадашње владајуће структуре, Фјодор Достојевски осуђен је на смрт и изведен на инсценирано стријељање. Прочитана му је смртна пресуда и док је с повезом на очима очекивао плотун стрељачког вода, дошло је "царско помиловање" којим је помилован и осуђен на сибирску робију и прогонство.

Током боравка у затвору здравље му се јако погоршало, а нову снагу пронашао је у хришћанству и идеолошком преображају. У Сибиру је написао "Приче из подземља", које многи сматрају његовим најбољим егзистенцијалистичким дјелом.

Амерички књижевник Џек Лондон, аутор романа "Зов дивљине" и "Бијели очњак", својим радом утицао је на бројне писце, укључујући и Ернеста Хемингвеја. Био је самоук, а у младости је радио као разносач леда, продавац новина, морнар, радник у фабрици. Често је путовао и посјећивао градове у биједним издањима и спавао на улицама, те је у једном тренутку приведен и оптужен за скитњу.

У својој књизи "Роуд" из 1907. Лондон је описао суђење.

- Судски службеник ме представио судији: "Поштовани судија, скитница", и прије него што сам изустио ријеч, судија је рекао: "30 дана затвора." Почео сам протестовати, али судија је већ прозивао сљедећег бескућника - написао је.

Тих 30 дана затвора били су књижевнику драгоцјена инспирација, која је трансформисала његов приступ у свим будућим дјелима.

Легенда о Дефоу

За казну због ширења опозиционих политичких памфлета, аутор романа "Робинзон Крусо" и "Мол Фландерс" Данијел Дефо осуђен је на неодређено вријеме у лондонском затвору Њугејт.

Такође је провео три дана "изложен" на јавном стубу срама. Легенда каже да су умјесто трулих јаја и мртвих животиња (што је била тадашња уобичајена народна "разбибрига" укључена у јавно понижавање) становници Лондона према њему бацали цвијеће, након што је читао своје пјесме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.