Четврти дио епске саге: Дејан Стојиљковић објавио роман "Учитељ мачевања"

БЕОГРАД - Нови роман Дејана Стојиљковића "Учитељ мачевања", у издању "Лагуне", стигао је пред читаоце као четврти дио његовог историјског петокњижја "Дуге ноћи и црне заставе".

Послије првог романа у серијалу, који описује пад пиротске тврђаве, те књига "Олујни бедем" и "Дукат за Лађара", посвећених опсади Ниша и бици на Плочнику 1386. године, Стојиљковић у новом роману пажњу усмјерава ка младом Стефану Лазаревићу, будућем деспоту и једној од најзначајнијих личности српског средњег вијека.

Радња романа смјештена је у вријеме крхког мира, док кнез Лазар покушава да уједини несложно племство. У Крушевац тада стиже војвода Иван Косанчић, витез Реда Змаја, са задатком да постане учитељ младом и бунтовном кнежевићу Стефану.

Међутим, Косанчићев задатак није само да младог Стефана научи руковању мачем. Његова улога је много сложенија - треба да га научи шта значи бити витез, како да разумије свијет у којем живи и како да стечене вјештине једног дана употреби за добробит земље којом ће владати.

Истовремено, на границама Србије расте опасност, у Угарској почиње борба за пријесто, док из Једрена стиже нова пријетња.

Тако се лична прича о одрастању младог кнежевића преплиће са великом историјском причом о Србији на раскршћу између Истока и Запада.

Однос оца и сина

Стојиљковић је у интервјуу за часопис "Букмаркер" открио да му је у роману посебно важан однос кнеза Лазара и његовог сина, али и однос Косанчића и Стефана, који представља својеврсно "срце" романа.

У једној од сцена кнез Лазар држи лекцију свом сину и објашњава му одговорност коју носи његово поријекло и титула.

"Ми нисмо горди Ромеји нити обесни Латини. Наши кнежеви, краљеви и цареви долазе из народа. И једино народу дугују своју вјерност и достојанство. Какав си у очима оног себра на пољу или ковача или пекара - толико си достојан титуле коју носиш."

Писац наглашава да историјски не постоје подаци да је кнез Лазар управо овим ријечима говорио свом сину, али да суштина таквог односа одговара историјској слици владара.

"Историјски, не постоје подаци да му је баш тако рекао, али суштина јесте иста, ако сагледамо какву моралну вертикалу је посједовао кнез и како се обраћао свом народу у писмима и повељама. Деспот Стефан, чији цијели живот је био подвиг, свакако је као дјечак имао доста да научи од свог мудрог оца", рекао је Стојиљковић.

"Сваки витез има свог учитеља"

Посебно мјесто у роману има однос Ивана Косанчића и Стефана. Он није представљен само као однос искусног ратника и младог ученика, већ и као прича о преношењу знања, моралних вриједности и одговорности.

"Сваки мач има свог ковача, сваки витез има свог учитеља. Косанчић не учи Стефана само да буде витез и ратник, већ га првенствено учи да буде добар човјек и праведан владар", рекао је Стојиљковић.

Управо кроз тај однос писац отвара питање шта једног владара чини истински великим - војна вјештина и моћ или способност да разумије људе којима ће владати.

"Учитељ мачевања" тако није само роман о средњовјековним биткама, витезовима и политичким сукобима, већ и прича о одрастању, васпитању и стварању личности која ће оставити дубок траг у историји.

Историјска позадина Реда Змаја

Као четврти дио петокњижја започетог романом "Дуге ноћи и црне заставе", "Учитељ мачевања" наставља да прати судбину чувених витезова српског Реда Змаја.

Историјска позадина овог мотива везана је и за Стефана Лазаревића, који ће касније постати једна од најважнијих личности Реда Змаја.

У повељи из 1408. године, која говори о задатку реда да брани хришћанство од Османлија, Стефан Лазаревић наводи се као оснивач и први међу двадесет витезова Реда Змаја.

Његов учитељ Иван, односно Јован Косанчић, у роману добија значајно мјесто као личност која младом Стефану помаже да направи прве кораке ка улози коју ће касније имати у српској историји.

Према предању и историјским подацима који су послужили као један од темеља романа, Иван Косанчић био је син Огњена Косанчића, српског витеза који је био у пратњи цара Душана, док је породица презиме добила по ријеци Косаници, која протиче испод Радан планине, у близини Куршумлије.

Четврти дио великог циклуса

Роман "Учитељ мачевања" има 368 страна и објављен је у меком повезу.

Кроз четири књиге Стојиљковић постепено гради широку историјску слику Србије у једном од најбурнијих периода њене средњовјековне историје. Његови јунаци крећу се између стварних историјских догађаја и књижевне интерпретације, док се кроз њихове личне судбине приказују вријеме ратова, политичких борби и сталне пријетње са Истока. Учитељ мачевања" наставља тај низ, али истовремено доноси и причу о Стефану Лазаревићу, личности која ће из кнежевића израсти у деспота, војсковођу, витеза и једног од најобразованијих владара српског средњег вијека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.