Антологија окупила пјеснике из Српске

Бањалука - Капитално издање "Бранковог кола" - "Антологија српске поезије (1847-2000)", коју је приредио књижевник Ненад Грујичић, представљена је у уторак увече у вијећници Банског двора Културног центра уз присуство бројних љубитеља поезије.

Ријеч је о вриједној антологији која је објављена поводом 165. годишњице изласка прве књиге пјесама Бранка Радичевића у Бечу. На промоцији књиге, чије корице спајају црвену, златну и црну боју били су и пјесници из Републике Српске чије су пјесме уврштене у антологију.

Препуна вијећница Банског двора доказала је да Бањалука има искрене поштоваоце поезије, који су са пажњом пропратили књижевно вече, које је трајало готово два сата.

- Антологичару се учини да се највише и најбоље пише баш у његово време. Скоро сваког писца познаје у главу, са њим је седео и пио, на сајму се изљубио, тамо наступио, онда његов прикашчић о себи нашао у непрочитаном часопису, ономад су у збрзаним медијима говорили један о другоме, трећег оцрнили, четврти ударио по њима и тако укруг, змијска чељуст на сопственом недожваканом репу - рекао је Ненад Грујичић.

Истакао је да су "најсиротије антологије на унапријед задату тему, као што је нпр. љубав".

- Такве књиге штанцају трговачке маце положаре и вечити апсолвенти књижевности са поемским подригивањем знања - рекао је Грујичић.

Он је у "Антологију српске поезије" уврстио и пјесме музичара са простора бивше Југославије Арсена Дедића, Милана Младеновића, Момчила Бајагића Бајаге, Џонија Штулића, Боре Ђорђевића... Грујичић је истакао да је "лакокрило" радио антологију, јер је имао велики избор квалитетне поезије српских пјесника.

Стихове великана српске поезије Мирослава Мике Антића, Десанке Максимовић, Милоша Црњанског, Лазе Костића, Јована Дучића... надахнуто су говорили студенти бањалучке Академије умјетности. Они су прочитали и и пјесму "Ручак са Ћопићем" бањалучког писца Ђуре Дамјановића, који је преминуо прије три године.

"Антологија српске поезије" специфична је и по томе што се у њој налази двадесет шест књижевника из Републике Српске, од којих је седам учествовало на овој књижевној вечери.

Стихове одабране за антологију говорили су пјесници Стевка Козић Прерадовић, Ранко Прерадовић, Александра Чворовић, Предраг Бјелошевић, Ранко Рисојевић, Драгана Крагуљ и Душан Праћа. Осим њихових пјесама у антологији се налазе пјесме Даре Секулић, Душка Трифуновића, Владимира Настића, Драгана Колунџије, Гојка Ђога, Рајка Петрова Нога, Стевана Тонтића, Бранка Чучка, Боре Капетановића...

На промоцији су говорили и књижевници Мирко Вуковић и Бранко Брђанин Бајовић.

Вуковић је истакао да је ова антологија "већ на први поглед габаритна и моћна као прекоокеански брод".

- Грујичић је бацио свјетло и на оне ауторе који нису никад били интересантни ни за једног антологичара, он је равноправно третирао пјеснике са свих српских простора, у обзир је узео и оне гласове који се не сматрају строго пјесничким (Бора Ђорђевић, Момчило Бајагић...) - објаснио је Вуковић и истакао да је Грујичић као нико прије њега значајан простор посветио женском пјесничком поју.

Читаност поезије

- Све чешће чујемо, и то из краткоперних пера самих песника, да је поезија данас мало читана, да јој је одзвонило и слично. У помоћ им незасито прискачу потрошени, напуване пене на устима, критичари и теоретичари. И то баш они који живе од песничких судбина, универзитетски професори што примају плате за своје школско трућање о слепом Хомеру, те о прерано несталим са овог света, Радичевићу, Дису, Бојићу, Миљковићу, Јесењину и другима. А, у ствари о њиховом дебаклу и крају је реч, а не о крају поезије - рекао Ненад Грујичић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.