Фото: Nemanja Babić
| Zlatan Vidović
Глумац Златан Видовић открио је како га је прича филма „Биће нових лета“, која је инспирисана истинитим догађајем из Бањалуке, одмах освојила својом топлином и локалном аутентичношћу, али и додаје како је врло брзо схватио да њена порука превазилази границе било којег града.
„Она јесте рођена из једне бањалучке ситуације, али говори о универзалним темама: породичним односима, економским притисцима и људској потреби да сачува радост упркос изазовима. То је и хумористичка и дубоко истинита слика времена у којем живимо“, рекао је Видовић.
Поменути филм је драма-комедија о породици Шкрбић, која је опсједнута љетовањима и идејом да се годишњи одмор не смије пропустити. Стицајем друштвених околности, чланови породице налазе се у необичној љетној авантури која мијења њихове односе и поглед на себе. Вођени идејом „обавезног“ љетовања, Шкрбићи улазе у низ апсурдних и духовитих ситуација које, умјесто да их раздвоје, помажу да се боље разумију и поново повежу. Филм говори о породичном заједништву које се у савременом, убрзаном свијету лако изгуби, али које се, кроз неочекиване околности, може поново пронаћи.
Ваш лик је дио породице која десет дана у стану „глуми“ љетовање. Колико је било изазовно изнијети тај баланс између црног хумора и дубоко потиснутих породичних тензија?
ЗЛАТАН ВИДОВИЋ: Баланс је био кључ свега. Црни хумор је наш природни одбрамбени механизам, док су породичне тензије нешто што сви препознајемо. Изазов је био да емоција остане стварна и искрена – да публика осјети и тежину и смијех, без карикирања. Глумачки је то захтијевало фину мјеру и пуно разумијевања између глумаца.
Паралелно са премијером овог филма снимали сте и видео садржаје за друштвене мреже гдје сте се подсјетили на то како су изгледала љетовања у вријеме вашег дјетињства. Мислите ли да се тада живјело безбрижније или је већина грађана једноставно носталгична за минулим временима баш зато што су прошла?
ЗЛАТАН ВИДОВИЋ: Наравно да постоји доза носталгије, али мислим да су људи заиста били мање оптерећени поређењем и очекивањима. Живот је био једноставнији, не зато што је био лакши, већ зато што су се приоритети разликовали. Данас живимо брже и под већим притисцима, па идеализујемо прошлост, али та лакоћа коју памтимо ипак има реално упориште.
Познати сте по томе да градите мостове и културну сарадњу са глумцима и умјетницима широм региона, а истовремено не избјегавате улоге које се баве тематиком протеклих ратова. Колико је данас важно превазилазити границе и стварати заједнички простор културе, без обзира на административне и политичке подјеле?
ЗЛАТАН ВИДОВИЋ: Култура има моћ да повезује тамо гдје политике често раздвајају. Сарадње с колегама из региона доживљавам као нешто природно – дијелимо исти језик умјетности. Улоге које се баве тешким темама, попут ратова, за мене су важне, јер подсјећају да је дијалог нужан. Данас је можда најважније стварати простор у којем су људскост и креативност јаче од подјела.
Иако сте професионално присутни широм региона, остајете везани за Република Српска, посебно родну Градишка. Колико вам је та припадност важна и да ли вам даје додатну одговорност у раду?
ЗЛАТАН ВИДОВИЋ: Та припадност је дио мог идентитета. Не доживљавам је као терет, већ као сидро. Она ме подсјећа на вриједности с којима сам одрастао и даје ми одговорност да свој рад представљам часно. То је емотивна веза која ме мотивише, а не спутава.
Када се рефлектори угасе – гдје Златан Видовић највише ужива? Љетним дестинацијама, енергији града, путовањима, природи… или можда у сасвим малим, свакодневним ритуалима који се могу десити и у четири зида?
ЗЛАТАН ВИДОВИЋ: Волим путовања и енергију различитих мјеста, али највише ме испуњавају једноставне ствари: природа, тишина, дружења с блиским људима или неки мали ритуал код куће. Управо те мале свакодневне радости враћају баланс и снагу, пише „Хедонист магазин“.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике