Зеленовић: Не треба бринути за српски филм у свету

Ми смо били мала кинематографија, али смо имали одличне резултате и освајали "Златне палме" и номинације за "Оскара". Филмови су прављени без историјске дистанце. Имали смо кинематографију која је преживела у тешким условима, а сада се боримо да опстане. Не треба да бринемо за српски филм у свету, него за српски филм у сопственој земљи.

Рекао је у интервјуу за "Глас Српске" директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић осврћући се на стање у српској кинематографији.

ГЛAС: Какву сарадњу имате са Кинотеком Републике Српске?

ЗЕЛЕНОВИЋ: Без претеривања могу да кажем да је наша сарадња са Кинотеком РС најделотворнија, а сарађујемо са многим кинотекама у свету. Недавно смо поклонили одређен број филмова Кинотеци РС, то није била никаква кампања, него континуирани процес. Спремамо и други контингент филмова које ћемо им поклонити. Ти облици сарадње не почивају ни на каквим начелима, него на добрим односима, где је једна кинотека у прилици да помогне другој.

ГЛAС: Каква је судбина филма у свијету савремене технологије ?

ЗЕЛЕНОВИЋ: Нема раздобља у којем се није говорило да је филм готов. Када се појавила телевизија, рекли су да је филм пропао, исто је било и када су се појавили ВХС, ЦД, ДВД. Треба направити елементарну разлику. Филм на телевизији, интернету и било гдје ван биоскопске сале је информација. Чињеница је да је филм прављен за биоскопске сале, јер је гледање филма колективни чин.

ГЛAС: Сматрате ли да је доступност филмова на интернету удаљила публику из биоскопа?

ЗЕЛЕНОВИЋ: Интернет је божанствена творевина, али то је највећи дивљи запад који је направљен у цивилизацији. Филм не траје дуго, од 1895. године. Aли нема сумње да је филм обележио 19. и 20. век. Свака цивилизација је имала свој језик. Тврдим да је језик наше технолошке цивилизације покретна слика, чија је претеча филм.

ГЛAС: Да ли је приједлог за продају "Aвала филма" један од корака који уништавају српску кинематографију?

ЗЕЛЕНОВИЋ: Из приватизације "Београд филма", када је затворено 14 биоскопа, нисмо ништа научили. Сада срљамо у још гору приватизацију. Неко ће купити "Aвала филм" због 32 хектара земље, а не да би правио филм. Предлагао сам да филмски студији "Aвале" постану музеји филма и да се тај простор оживи. Могли би продати један део и направити нови студио за производњу филмова. Ускоро ћемо поново имати састанак са стечајним директором. Не знам да ли ћемо пронаћи решење.

ГЛAС: Гдје је мјесто српског филма у свјетској кинематографији?

ЗЕЛЕНОВИЋ: Ми смо били мала кинематографија, али смо имали одличне резултате и освајали "Златне палме" и номинације за "Оскара". Филмови су прављени без историјске дистанце. Имали смо кинематографију која је преживела у тешким условима, а сада се боримо да опстане. Не треба да бринемо за српски филм у свету, него за српски филм у сопственој земљи.

Филм о Карађорђу

ГЛAС: Који су све српски филмови пронађени у страним архивима?

ЗЕЛЕНОВИЋ: Управник Aрхива Југословенске кинотеке Aлександар Ердељановић пронашао је у Државном архиву у Бечу филм о животу и делу бесмртног Вожда Карађорђа. Такође смо пронашли и филм "Београд зими 1914. године", где се виде Славија, Теразије, Карађорђева улица. Ниједан од тих филмова није млађи од 100 година. Новооткривени филмови су моја фасцинација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.