Здравко Шотра, Херцеговац који је каријеру почео у Бањалуци

ГРАДИШКА – Мало је познато да је Здравко Шотра, (преминуо у 93. години) редитељ који је обиљежио епоху у позоришту и на филму, каријеру започео у Бањалуци 1957. године.

О томе нам је, прије неколико година причао, током снимања документарно-играног филма "Камен памти" посвећеног његовом блиском и дугогодишњем сараднику, сликару и сценаристи Бориславу Њежићу из Романоваца код Градишке.

"У Бањалуци сам први пут био 1957. године, као асистент редитељу Томиславу Танхоферу. Из Бањалуке су њега звали да режира “Глорију” Ранка Маринковића. Пошто сам ја у студентским данима њему аситирао, Танхофер ме препоручио, рекао је: Овај дечко ће вама то урадити, све како треба", присјетио се Шотра давне 1957. године и боравка у Бањалуци, граду на Врбасу, из којег је понио многе, лијепе и драге успомене, пишу Независне новине. 

Конобари га звали Шотра торта

"Спавао сам у позоришту, био сам убога сиротиња, гладан, биједан… Е, тада су ми домаћини обезбиједили храну у хотелу "Босна", гдје сам се добро хранио, било је свега на избор, како се то каже, што ми срце жели".

Шотра је, највише волио торте и колаче, којих је у овом бањалучком хотелу било у изобиљу.

Приликом сваке наружбе, тада млади асистен редовно је поручивао посластице, што су конобари примијетили и гласно коментарисали.

"Мене су у конобари у томе хотелу прозвали Шотра торта. То је било духовито и истинито. Ничег, хране посебно, нисам имао, у дјетињству. У свему сам оскудијевао. Колачи су били луксуз, њих сам био жељан", описао је Здравко Шотра своје дјетињство и гостопримство у Бањалуци.

Важно мјесто у редитељској каријери и животу Здравка Шотре имају Крајина у којој је снимио неколико филмова и драма, Бањалука гдје је режирао прву представу, Градишка из које потиче његов сарадник и пријатељ Борислав Њежић те родна Херцеговина.

Шотра је за препричао многе догађаје који су код њега побудили снажну емоцију, вратили га сјећањем у вријеме редитељских почетака те, непосредно и надахнуто, описао Крајину и Крајишнике.

"Мени је већ од тада Бањалука и Крајина у лијепом сјећању", испричао је познати редитељ, у Београду. 

Предраг Цуне Гојковић и Шотра

Такође у хотелу "Палас", присјетио се Шотра, одржаване су забаве, увијек је било пуно народа. Истовремено, пјевачку акријеру, на истом мјесту, почео је ненадмашни Предраг Цуне Гојковић. И тај догађај Шотра је описао, као анегдоту.

"Госте забављао неки црн и згодан младић, лијепо је пјевао а ја сам послије сазнао да је то био Цуне Гојковић, касније бард српске народне пјесме. Он је у то вријеме почињао каријеру. Давно је то било, Бог да му душу прости. Знате, сви људи које помињем у својим причама, и сада са вама, су умрли", рекао је тада Шотра.

Родна груда

Нашој филмској екипи, Шотра је на широко причао о родном Стоцу, селу Козица гдје је рођен, о Херцеговини, пријемном испиту на академији. Уз то је напоменуо да радо прича догодовштине из младости.

"Када сам дошао на полагање дипломског испита у Нишу, била је јака зима, а ја у мантилу без поставе. Брат отишао у војску, ја мантил узео од њега, нисам имао ништа друго обући. И сада, отвара се робна кућа у Нишу а управник те куће каже својој службеници, дајте молим вас овом дечку нешто, неки капут од нас, да обуче. И обукоше ме. Обећах да ћу то платити од првог хонорара. Онда ми дадоше и шешир и ципеле, шеширче и ципелке, како кажу Нишлије. Тада сам већ постао нека фаца".

О каменитом Стоцу и посној земљи, гдје се тешко живјело и мало имало, Здравко Шотра је причао са великом сјетом.

"Памтим многе људе и познајем те крајеве. Ух, некада је тамо била највећа трговачка фирма а звала се "Шотра, Шакота и Ђуровић". Они су из иностранства довозили вагоне робе а ми, сиромаси, више гледали а ријетко куповали. Нисмо имали, само је наша машта била бујна…"

Ипак, причом нас враћа у Крајину и Поткозарје, одакле је његов дугогодишњи пријатељ и сарадник Борислав Њежић, сликар и сценариста који је на далеко пронио глас о својим Романовцима.

"Наша пословна сарадња, моја и Боре Њежића, почела је у шоу програму "Образ уз образ" са Миленом Дравић и Драганом Николићем. Ту врсту програма радиле су само велике куће а ми, у то вријеме нисмо имали појма, али смо имали жељу и вољу, хтјели смо да радимо, да створимо нешто ново. Боро је направио основну сценографију која је могла трајати годинама. Он је имао невјероватно осјећање за мјеру, за лијепо и оригинално. То нас је везивало. Брзо и лако  смо се споразумијевали а радили смо сасвим различите жанрове", описује Здравко сарадњу и пријатељевање са Њежићем чији радови, поклоњени Дому културе Градишка су, највећим дијелом, нестали у великом пожару.

Шотра је о Њежићу причао са поштовањем и захвалношћу. Говорио је како су бирали амбијент за ТВ серију "Више од игре".

Десетине амбијентација музичких, балетских, поетских и других програма радили смо  и имали незапамћен успјех у цијелој држави, говорио је познати редитељ.

"Снимали смо драме у многим амбијентима, почев од српских села, банатске равнице али један од великих задатака који је у историји ТВ Београд је серија "Више од игре". Боро је нашао амбијент у Ивањици, гдје се могао урадити овај посао. То је једина централна градска улица која није носила Титово име, јер је у њој рођен Дража Михајловић. Боро је реконструисао улицу и вратио је у предратно доба, по свом изгледу. Направио је споменик српском војнику,  уредио трговине, кафане, пивару... То је збунило сељаке који су крадом питали, да ли су опет протјерани комунисти а враћена краљевина", суштина је једне од бројних анегдота које су овом редитељу навирале из сјећања, друговања са покојним Бориславом Њежићем.

"Браћа по матери"

Такође се тада присјетио и снимања филма "Браћа по матери".

"Ишли смо у Крајину, у Доњој и Горњој Полачи, у селима Динаре и Подинарја тражили мјесто за снимање филма "Браћа по матери". Он је увијек захтијевао перфекцију у избору амбијента. То је Боро веома добро умио препознати и урадити. Много смо радили, све док он није одлучио да се више посвети своме мозаику, умјетности у другом смислу. Наше пријатељство је било велико и дуготрајно, дружили смо се породично, заједно одмарали, проводили дивне дане много година, као добри другари", описао је Шотра цијелу епоху коју су дијелили њих двојица.

Биографија
Здравко Шотра, пун ведрог духа, шарма и искричавости, херцеговачке мудрости и београдског стила, рођен је 13. фебруара 1933. године у селу Козице код Стоца. Познате су његове ТВ серије "Образ уз образ", "Глумац је глумац", "Рањени орао", "Више од игре", "Приче из мајсторске радионице", "Учитељ", "Непобедиво срце", "Грех њене мајке", "Где цвета лимун жут"… Његови филмови "Игмански марс", "Браћа по матери", "Лајање на звезде", "Пљачка трећег рајха", "Шешир професора Косте Вујића", "Ивкова слава" , "Зона Замфирова" и многи други стекли су велику популарност.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.