У сусрет 85. Оскару: Најбољи филмови без номинације

Лос Aнђелес - Сваке године када се објави листа номинованих за најбољи филм, буде неколико остварења која су, по мишљењу публике и критичара, неправедно изостављена, преносе агенције.

Америчка академија за филм има обичај да заобиђе дјела која су превише радикална, авангардна или експериментална за своје вријеме и прије ће се одлучити за конвенционална остварења која играју на карту емоција, патротизма или неку трећу „сигурну” опцију.

Ево неких одличних филмова које су чланови Академије превидјели при додјељивању номинација за остварење године.

„Мрачни витез”, 2008.

Кристофер Нолан је превазишао жанр и очекивања овом задивљујуће сложеном причом која представља Бетмена у најбољој традицији митског јунака.

„Вјечити сјај беспријекорног ума”, 2004.

Како је могуће да је филм који је добио „Оскара” за најбољи оригинални сценарио био ускраћен за номинације у категоријама за најбољи филм и режију?

Романтичну научно-фантастичну причу о отуђеном пару који брише заједничка сјећања из својих глава написао је Чари Кауфман, а режирао Францус Мишел Гондри.

„Реквијем за снове”, 2000.

Десет година прије него што је његов „Црни лабуд” номинован за пет „Оскара”, Дарен Аронофски режирао је овај надреални, бескомпромисни и узбудљив филм.

„Мементо”, 2000.

Један од најсложенијих и најреволуционарнијих филмова свих времена и – прва „корпа” за Нолана.

„О, брате, где си?”, 2000.

Генијално препричавање „Одисеје” из угла браће Коен њихов је најбољи рад.

„Бити Џон Малкович”, 1999.

Дебитантско дјело редитеља Спајка Џоунза и сценаристе Чарлија Кауфмана је невјероватно и оригинално колико то у кинематографији може бити; дивно и бизарно на свим нивоима.

„Оштрица злочина”, 1996.

Били Боб Торнтон направио је величанствени инстант класик од ове једноставне моралне приче о љубави, пријатељству и насиљу.

„Улични пси”, 1992.

Култни хит, Тарантинов први филм о пљачки накита која је кренула наопако није имао ниједну једину номинацију.

„Учини праву ствар”, 1989.

Најбољи филм Спајка Лија убраја се међу најискренија и најхрабрија остварења која се баве међурасним односима.

Само је његов „Малком Џ”, снимљен три године касније, могао да му парира по умјетничкој снази.

„Истребљивач”, 1982.

Након премијере подијелио је критичаре и доживио комерцијални неуспјех, али у годинама које су услиједиле овај филм Ридлија Скота стекао је култни статус и стално мјесто на листама најбојих филмова свих времена.

„Звјездани ратови: Империја узвраћа ударац”, 1980.

Већина критичара сматра да је ријеч о најбољем дјелу ове филмске секстологије Џорџа Лукаса.

„Менхетн”, 1979.

По многима један од најбољих филмова Вудија Алена.

Након успеха „Ени Хол” који је 1977. добио „Оскара” за најбољи филм, можда је изненађујуће што „Менхетн” није ушао ни у најужи избор од 5.

„Одисеја у свемиру 2001”, 1968.

Најсјајнији филм Стенлија Кјубрика и један од најбољих из жанра научне фантастике које је Холивуд произвео са ефектима који и данас дјелују увјерљиво.

„Манџуријски кандидат”, 1962.

Најбољи филм Џона Франкенхајмера имао је несрећу да буде снимљен исте године када и „Лоренс од Арабије” који је освојио седам Оскара.

„Психо”, 1960.

Бројни хорор филмови много дугују овом Хичкоковом класику који је уједно и његов најчувенији филм.

Шокантан за то вријеме, данас дјелује нешто питомије али и даље може да изазове жмарце.

„Бунтовник без разлога”, 1955.

Филм Николаса Реја који је од Џејмса Дина створио икону добио је само номинације за сценарио и епизодне улоге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.