Три српска филма у трци за Златног лава

ВЕНЕЦИЈА - Првим такмичарским филмом - „Мастило“ („Ink“) енглеског редитеља и продуцента Денија Бојла, са Џејком О'Конелом, Гајем Пирсом и Клер Фој у главним улогама, у сали Гранде на Лиду свечано почиње трка за „Златног лава“ 83. Венецијанског фестивала.

Није без значаја чињеница да ће српска кинематографија на овогодишњој Мостри бити заступљена кроз чак три филма. У паралелном такмичарском програму Хоризонти свјетску премијеру имаће филм „До краја дана“ српске редитељке Јелене Максимовић Максе, настао у копродукцији Србије, Бугарске, Словеније, Црне Горе, Њемачке и Хрватске, пише Политика. 

У независном венецијанском програму Дани аутора са дебитантским филмом „Садим своју руку у врт“ такмиче се његови аутори-коредитељи Борис Хаџија из Србије и Хода Тахери из Ирана, а ово њихово ауторско дјело, снимљено иначе на локацијама у Сремским Карловцима, Новом Саду, Београду и Берлину, настало је у копродукцији Њемачке, Србије и САД. Такође у Данима аутора свјетску премијеру као још један такмичарски филм имаће италијанско-српска „Балканика“, дебитантско дјело Николе Сорчинелија које је у потпуности реализовано у Србији и највећим дијелом снимљено на локацијама у Сјеници и на Пештерској висоравни. Српску копродукцију предводили су копродуценткиња Снежана ван Хоувенлинген, извршна продуценткиња Милица Путник Луковац и директор филма Иван Крстовић, док су међу кључним ауторима српског дијела екипе директор фотографије Дамјан Радовановић, сценографкиња Драгана Баћовић, сниматељ звука Филип Попадић и дизајнерка маске Вишња Караулић.

Главни такмичарски програм нуди ове године 21 филм о чијим ће вриједностима и њиховом награђивању вијећати жири на чијем је челу америчка глумица, редитељ, сценариста и продуцент Меги Џиленхол. Љетос је у ексклузивном интервјуу за „Политику“ Џиленхолова поводом позива за предсједавање венецијанским жиријем рекла и сљедеће: „Са радозналошћу посматрам шта филм данас нуди и волим филмске фестивале. Никада не бих имала свјетску пројекцију филма „Изгубљена кћерка“ и своју прву сценаристичко-редитељску награду да није било Венеције и зато тај фестивал заузима посебно мјесто у мом срцу. Као редитељ сам рођена на том фестивалу. То је истина“. Челник фестивала Алберто Барбера пред сам почетак 83. Мостре изјавио је да је Џиленхолова „изградила каријеру засновану на интелигенцији и храбрости“ и да њен избор за предсједницу жирија доноси „ауторитативан и независан глас“ који одговара духу фестивала.

Међу такмичарима за „Златног лава“ су чак пет италијанских филмова, међу којима и „Десиће се вечерас“ легендарног Нанија Моретија који се поново такмичи у Венецији послије чак 37 година одсуства са овог фестивала, а ту су и филмови „Ехо комора“ Андрее Палаора, „Странац“ Паола Стриполија, „Повратак у Буенос Ајрес“ Марка Бекиса и „Ватра у теби“ старог српског знанца Едоарда де Анђелиса. Од осталих наслова у главној такмичарској селекцији издвајају се још и „Бакинг фастард“ ветерана Вернера Херцога са Кејт и Рунијем и Орландом Блумом у главним улогама, „Дивљи коњ Девет“ Мартина Мекдоне са Џоном Малковичем, Семом Роквелом и Стивом Бушемијем, „Бункер“ Флоријана Целера са Пенелопе Круз и Хавијером Бардемом, „Прајмтајм“ Ленса Опенхајма са Робертом Патисоном, „Могућа љубав“ култног јужнокорејског аутора Ли Чанг-Донга, „Мало свјетлости“ Алија Асгарија, „Осврни се“ Хироказуа Коре-еде, као и „Друштво“ Кејсија Афлека са Ником Нолтијем и Беном Менделсоном у главним улогама...

Помало изненађујуће за Венецијански фестивал, јер је то одувијек некако припадало Берлину, овогодишњи програми пуни су политички оријентисаних филмова. На Лиду ће бити могуће погледати и трочасовни филм „Империјум“ украјинског аутора Сергеја Лознице о италијанској комунистичкој партији која шаље сниматељски тим у Совјетски Савез, четворочасовни документарац о Илону Маску под једноставним називом „Маск“, америчког редитеља Алекса Гибнија, петочасовни видео-дневник о руским дисидентским новинарима у егзилу „Моји непожељни пријатељи: Други дио“ Јулије Локтев, а као прави изазов нуди се и седмочасовни филм Луке Гвадањина „Жоа де вивр“ („Joie de vivre“ - радост живота) чију суштину чини темељна анализа филмова његовог великог земљака - легендарног италијанског редитеља Бернарда Бертолучија који је заувијек остао уписан у историју свјетског филма.

Овогодишњи добитник почасног „Златног лава“ за животно дјело је амерички глумац, редитељ и продуцент Џорџ Клуни који је вијест о овом признању примио ријечима: „Доживио сам толико изузетних тренутака у Венецији. Овај фестивал је без сумње мој омиљени, а да добијем 'Златног лава' је огромна част. То истовремено значи да сам стар, али то прихватам“. Алберто Барбера је за Клунија рекао да он „посједује савршен спој гламура звијезде из прохујалих времена, изузетног професионализма и савремене осјећајности“ и да је прошао кроз жанрове са ријетком разноврсношћу. Од ратних филмова као „Три краља“ и „Сиријана“, трилера попут „Мајкла Лејтона“, преко софистицираних комедија „Играј своју игру“ и „О брате, гдје си?“, до научне фантастике у „Гравитацији“ и „Соларису“. За филмове са Клунијевим редитељским потписом попут „Исповијест опасног ума“, „Лаку ноћ и срећно“, „Мартовске иде“ и „Сабурбикон“ Барбера је рекао да су „рафинирани, амбициозни и ван правила и обичаја холивудске кинематографије“ и посебно још истакао ауторову истрајну посвећеност друштвеним и добротворним акцијама.

Овогодишњи 83. Венецијански фестивал који траје до 12. септембра много обећава. И нуди много, јер ће изван званичних такмичења бити могуће видјети и нови документарац Вима Вендерса, Ал Паћина и Кифера Сатерленда у филму „Отац Џо“, а Елен Берстин, Таики Ваитити и Памелу Андерсон у новом филму мађарског редитеља Корнела Мундруцоа „Мјесто за бити“...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.