Свијет филма се опрашта од трагично настрадалог Роба Рајнера

ЛОС АНЂЕЛЕС - Роб је био мој прави херој. Прави визионарски титан и дивна, дивна особа. Никад се не зна да ли је прикладно објављивати током нечега овако трагичног, али само желим да свијет зна оно што многи од нас знају у индустрији. Роб је био најбољи.

Овим ријечима посљедње посвете режисер Пол Фиг савршено је објаснио емоционалну збуњеност публике и колега након вијести о шокантној смрти режисера, глумца и продуцента Роба Рајнера и његове супруге Мишел Сингер Рајнер који су у недјељу увече пронађени мртви у својој кући.

Полицијска управа Лос Анђелеса саопштила је да истражује случај као "очигледно убиство", а локални медији наводе да је као главни осумњичени испитиван члан уже породице. Истрага је у току, а званични детаљи за сада нису објављени иако се спекулише да је приведени осумњичени Рајнеров син  Ник, који се годинама борио са тешком зависношћу.

Тугу због изненадне смрти изразио је и Џо Русо, један од твораца филмског серијала "Осветници".

- Не могу поднијети истину да је један од највећих филмских стваралаца свих времена отишао. Изгубили смо једног од ријетких истински добрих људи - написао је Русо.

Удружење филмских глумаца САД одало је почаст Рајнеру, који је био дугогодишњи члан синдиката.

- Роб Рајнер је једна од најзначајнијих личности у историји филма и телевизије. Утицај који је имао на америчку културу немогуће је довољно нагласити - рекао је предсједник удружења Шон Астин.

Астин је подсјетио да је Рајнер скоро шест деценија био члан синдиката, додајући да ће почасти наставити да пристижу, док ће дуга листа филмова који су дефинисали жанрове живјети у колективном сјећању.

Рајнерова породица била је дубоко укоријењена у свијету забаве. Његов отац Карл Рајнер, творац серије "Дик ван Дјук шоу", преселио је породицу из Њујорка у Лос Анђелес педесетих година и често је у сценаријима користио мотиве из сопственог породичног живота. Његова мајка Естел Рајнер била је глумица и пјевачица. Након што се у средњој школи заинтересовао за позориште кроз драмску секцију, Рајнер је радио у мањим театрима и основао сопствену импровизаторску групу прије него што је добио улогу у серији која ће постати једна од најзначајнијих породичних комедија у историји америчке телевизије.

Током осам година проведених у серији "Све за породицу", од 1971. до 1978, освојио је двије "Еми" награде за најбољу споредну мушку улогу. У том периоду почео је да проводи вријеме и у сценаристичкој соби, пажљиво посматрајући рад на сету и учећи занат иза камере. Амбицију да се бави режијом имао је још као тинејџер. Док је био члан глумачке поставе серије, режирао је један мање познат телевизијски филм, а пет година након завршетка серије, 1984. године, дебитовао је као редитељ филмом "Ово је Спинал Тејп", документарцем о британском бенду у силазној путањи, који је временом постао култни класик.

Након романтичне комедије "Сигурна ствар" са Џоном Кјусаком у главној улози те  култне екранизације Стивена Кинга "Остани уз мене" из 1996. године, Рајнер је одлучио да екранизује фантастично-авантуристички роман Вилијама Голдмана који је волио - "Принцезу невјесту".

Филм, који спаја сатиру, авантуру и романсу, наишао је на изузетно добре критике.

- Људи погледају "Принцезу невјесту" и узвикну: "Боже, каква необична мјешавина! Како је могуће ускладити све те елементе?" Мени то није дјеловало нимало чудно, јер су сви ти елементи дио моје личности. Имам изражену сатиричну страну, романтичну страну, али и реалистичан поглед на свијет - рекао је Рајнер.

Године 1971. Рајнер се оженио глумицом Пени Маршал, која је касније играла у серији "Лаверн и Ширли" те и сама постала филмска редитељка. Након њиховог развода и повратка у свијет забављања, добио је идеју за романтичну комедију о питању могу ли мушкарци и жене бити само пријатељи, без момента да им секс стане на пут. Идеја је заинтересовала сценаристкињу Нору Ефрон, која је интервјуисала Рајнера о његовом љубавном животу док је писала сценарио. Филм "Кад је Хари срео Сали…", са Билијем Кристалом и Мег Рајан у главним улогама, постао је једна од највољенијих и културолошки најутицајнијих романтичних комедија свих времена.

Током снимања филма Рајнер је упознао Мишел Сингер, њујоршку фотографкињу, коју му је представио директор фотографије. Заљубили су се и вјенчали седам мјесеци касније, 1989. године. Рајнер је касније рекао да га је та љубав инспирисала да промијени крај филма, који се у ранијој верзији завршавао раздвајањем главних јунака.

Деведесетих година наставио је интензивно да режира потписујући одличне филмове попут "Мизери“, адаптације романа Стивена Кинга са Кети Бејтс и Џејмсом Каном, затим "Неколико добрих људи", судску драму са Џеком Николсоном и Томом Крузом, номиновану за "Оскара" за најбољи филм, као и "Амерички предсједник", у којем Мајкл Даглас тумачи удовца предсједника који се заљубљује у лобисткињу, коју игра Анет Бенинг.

Са супругом Мишел, с којом је био у браку више од три деценије, имао је троје дјеце. Мишел је била успјешна продуценткиња, глумица и фотографкиња, те је сарађивала са Рајнером на бројним пројектима, укључујући филмове као што је "Спинал Тејп 2: Крај вјечности".

Дуго након што је постао познат као редитељ, Рајнер је наставио да глуми у филмовима и телевизијским серијама. Појавио се у филму "Вук са Волстрита" (2013), играо брижног оца у серији "Нова дјевојка" (2012-2018), а ове године имао је кратко појављивање у четвртој сезони серије "Медвјед".

Прошле године, док се припремао за снимање наставка "Спинал Тејпа", Рајнер је за "Њујорк тајмс" говорио о стварима које су му најважније у животу. Прво што је поменуо били су супруга и дјеца.

- То ми је најважније. Постоји она шала, нико на самртној постељи никада није рекао: "Требало је да проводим више времена у канцеларији". То се једноставно не дешава - рекао је Рајнер.

Њихова смрт означила је крај једне од најзначајнијих ауторских каријера у историји савременог филма, која је оставила дубок траг у култури и умјетности.

КИНГ

Рајнер је био један од ријетких редитеља који су успјешно екранизовали дјела Стивена Кинга, и то два пута филмовима "Остани уз мене" и "Мизери".

Сам Кинг је више пута истицао да те адаптације спадају међу најбоље филмове настале по његовим књигама. У интервјуу за "Дедлајн" 2016. године Кинг је рекао да је "Остани уз мене" дуго био његова омиљена адаптација, све док му се на врху листе није придружило "Бјекство из Шошенка". О филму "Мизери" говорио је са посебним ентузијазмом, истичући да је Рајнерова верзија чак боља од романа.

- Комбинација Џејмса Кана и Кети Бејтс била је магична. Филм је имао дозу хумора која је недостајала мојој књизи, због чега је "Мизери" бољи филм него што је била књига - рекао је Кинг.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.